Gorak ili sladak ukus osvete

Na jednom net forumu sinoć se povela diskusija o osveti. Osveti prevarene osobe. Komentari su bili različiti. Bilo je onih koji
su opravdali učinjeni postupak osvete i onih koji su bili izričito protiv osvete.

Kada nas neko mnogo povredi u životu ne možemo da zaboravimo. Teško opraštamo. Ima i onih koji žele osvetu. Neki to i urade a neki odustanu od osvete.

Osveta može da bude fizička-zbog nje se ubija, tuče..ali i verbalna-upućuju se uvrede, maltetira se telefonom i slično.

Šta je to u ljudima što ih pokreće na osvetu? Da li se time dokazuje da je neko rešio da povredi drugu osobu jer je i sam povređen ili ljudima „puca film“ pa se odlučuju na taj korak.

Negde sam pročitala da osveta ima gorak i sladak ukus. Neki se posle tog verbalnog ili fizičkog čina osećaju odlično, osećaju olakšanje, a neki drugi osete taj gorak ukus, kaju se, žele da poprave odnos, ili da vrate vreme unazad i da to ne  učine.

Ljudi se svete jedni drugima zbog posla. Zbog finansija. Ali, najčešće se svete oni koji su prevareni u emotivnim vezama.
Možda i grešim u toj „statistici“ ali mislim da je to najčešći razlog osvete-prevara u vezi ili braku.

Ukoliko nas je neko povredio, zašto moramo da se svetimo? Zašto želimo toj osobi da nanesemo bol?

Mnogo je pitanja, na psiholozima i onima koji se bave sociologijom je da daju odgovore.

Moje skromno mišljenje i nije toliko važno.

Lično, dve osobe su me mnogo, beskrajno mnogo povredile u životu. Jedan bol zbog posla, i tu sam mogla da se osvetim tako što bih prijavila mobing.
Druga bol je emotivne prirode. Verbalno me je mnogo, mnogo povredio i mogla sam da uzvratim na jedan način.

Nisam se osvetila ni za mobing a prešla sam preko mobinga bez mešanja suda i nadležnih.

Danas, iz ove perspektive mislim da bih podnela tužbu za mobing. A što se emotivne veze tiče, ne, ne bih ga povredila, bez obzira na bol koji mi je naneo.

Nismo svi isti. Znam da bi neko na mom mestu postupio drugačije u oba slučaja.

Zašto se nisam osvetila? Zato što bih se osećala loše. Ionako sam bila loše kada mi je bol nanet posle prekida veze.

I doživela sam psihičko maltretiranje na poslu pa sam i preko toga prešla. Danas ne bih.

Ali sve je to sada prošlost i besmisleno je da se vraćam u nju. Jedino ne mogu da zaboravim. Oprostila sam davno.

Šta mislite o osveti, fizičkoj i psihičkoj? Koja osveta više boli? Kako biste se osećali kada biste bili beskrajno mnogo povređeni? Da li biste poželeli da se osvetite?

Radovalo bi me da pročitam neki komentar, neki odgovor na ova pitanja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.