Fejsbuk prijatelji ili kontakti sa Fejsbuka?

Tekst Maje Wu, pisca i blogera, inspirisao me je da još malo pišem o  Fejsbuku i našem odnosu prema toj društvenoj mreži.

Na Fejsu sam od marta 2008.godine . Dodavala sam „prijatelje“ i oni su dodavali mene. Brisala sam i drugi su brisali mene.

Zašto sam prijatelje stavila pod znake navoda? Zato što na Fejsu na listi prijatelja imamo i ljude koje ne poznajemo lično i koje možda nikada nećemo upoznati. Postali smo „prijatelji“ jer smo u istoj Fejsbuk grupi, na primer.

Prijateljstva stičemo i negujemo još  od detinjstva. Stičemo ih u osnovnoj školi, srednjoj, na fakultetu, zatim se mladići upoznaju u vojsci, žene koje čekaju bebe u ginekološkim ordinacijama ili porodilištima.

Kada stupimo u brak, i dobijemo decu, krug prijatelja i poznanika se širi.

Prijatelja, onih pravih, zapravo imamo malo. Zato su poznanstva brojna.

Na Fejsbuku je situacija drugačija. Dodajemo ljude i oni dodaju nas, a možda se nikada ne sretnemo uživo.

Volim internet i društvene mreže tipa Tviter i Fejsbuk, ali takođe volim da se upoznam sa nekim net poznanicima  i da pijem kafu i piće u nekoj letnjoj bašti. Oh, to mnogo više volim.

Da li je broj „prijatelja“ na Fejsu važan? Tinejdžerima jeste. Meni nije.

Zašto se na Fejsu upotrebljava reč „prijatelj“? Zašto to nije kontakt, jer zapravo to i jeste kontakt. Neko koga imamo na listi vremenom zaista može da nam postane prijatelj ili drag poznanik, tu ništa nije sporno.

Sporni su oni drugi. Ne razumem zašto me ljudi prate i zašto postoji opcija „pratioci“?

Da li svi treba da znaju kada imam loš dan ili kada kupim nov telefon, i srećna sam na primer? Kada se smejem i kada plačem?

Da li svi ti ljudi koji su na listi kontakta i na listi pratilaca treba da vide slike moje mačke, ili slike mojih sestrića?

Zašto volimo da zavirujemo u tuđe živote?

Bez lažne skromnosti, ja to ne radim. Ne zanima me ko je kupio nov auto, ne zanima me pevačica X i pevač Y. Ne pratim tračeve sa estrade, niti kupujem takvu štampu.

Ne volim da ljudi zaviruju u moje dvorište bez pitanja, jer ni ja ne zavirujem u tuđa.

Zato sam brisala nedavno i blokirala „prijatelje“ iz Fejs grupe iz koje sam, posle brojnih ličnih napada izbačena. Nisam ja vređala, drugi su vređali mene. A bili su na listi „prijatelja“.

Ima i onih koji vole da ostavljaju negativne komentare na blogu i na zidu. Jedno vreme je neko na mom blogu „Dnevnik slučajne domaćice“ ostavljao ružne komentare, na moj račun. Tekstovi tu osobu nisu zanimali. Posle podešavanja privatnosti na blogu i taj neko koji je mrzeo ili hejtovao je nestao.

Žao mi je što nisam psiholog,  ni sociolog i ovaj tekst nije stručno napisan, ali nema veze. Na internetu ima dosta psihologa koji se bave fenomenom međuljudskih odnosa na društvenim mrežama.

Još jednom ću baciti pogled na listu koju zovem „kontakti“. Možda ću neke brisati, a nekoga ću možda i dodati. 🙂

2 thoughts on “Fejsbuk prijatelji ili kontakti sa Fejsbuka?

  1. Virtuelni svet, ima svega, ali samo živi kontakt, oči u oči, je rešenje ako se nekad neko sa nekim vidi, što zavisi od raznih okolnosti, blizina, daljina, odlazak u bg poslom pa usput da se vidi sa nekim sa liste prijatelja ili ciljno dogovaranje. Na taj način, oči u oči su sasvim nešto drugo od ove virtuele

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.