Evrovizija nekad i sad

U bogatoj riznici mojih sećanja nalaze se i “ Igre bez granica“ koje se odavno više ne igraju, i “ Evrovizija“ muzičko takmičenje grupa i pevača iz svih evropskih zemalja.

Sećam se onih glamuroznih haljina, koreografije koja je mesecima pripremana, scenografije. Nekada je bila čast učestvovati na ovom takmičenju i pesme su se pevale na maternjim jezicima.

I voditelji su se birali i morali su da prođu test nekog žirija da bi bili izabrani.

Beše to kulturna manifestacija u kojoj su učesnici ponosno predstavljali svoju zemlju.

Već godinama ne gledam to takmičenje jer se pretvorilo u paradu kiča i bolesnih vrednosti. Više nema pesama na nemačkom, ruskom, španskom, rumunskom jeziku. Čuje se samo engleski.

Jučerašnja pobeda trans seksualne osobe je vrhunac poremećenih vrednosti koje uporno nameće EU.

Ta osoba obučena u haljinu, sa dugom kosom i bradom nekada davno mogla je da bude član cirkuske grupe. Sećate se cirkusa i vašara i one kabine u kojoj je pompezno najavljivana bradata žena?

Juče je pobedila bradata žena- muškarac, juče je to pobedilo.

Danas LGBT populacija u Srbiji traži izvinjenje od novinara RTS-a koji je prenosio ovu manifestaciju.

Iskreno, ne znam o čemu se radi, jer nisam gledala prenos finalne večeri.

Takođe, preko noći je ta osoba, pobednik Evrovizije, postala gej ikona.

Ne zanima me što je postala gej ikona u Evropi, zanima me srpska LGBT organizavija koja postavlja uslove nacionalnoj televiziji, traži izvinjenje, u protivnom će tužiti.

Srbija je zemlja u kojoj deca umiru jer država nema novca da ih pošalje na lečenje u inostranstvo.

Srbija je zemlja u kojoj je moguće besplatno izvršiti promenu pola.

Ko je kriv za ovo? Država ili oni koji su izabrali ovu vlast i onu prethodnu, i onu pre nje?

Kako se izboriti sa ovim poremećenim vrednostima? Hoćemo li decu učiti tradicionalnim vrednostima ili ćemo dozvoliti ove  vrednosti koje nam nameće EU kojoj u susret hrli ova vlast, ne pitajući narod da li želi EU?

Ako sam protiv one osobe pobednika Evrovizije, ako ne podržavam održavanje parade srama, ako volim svoju zemlju, da li sam homofob, nacionalista, nacista, šovinista?

Ti epiteti me ne zanimaju. Mogu slobodno da mi upute oni koji drugačije misle.

Ponosna sam što više ne gledam to bolesno takmičenje. Ponosna sam što ne mogu da se složim i podržim poremećen sistem vrednosti.

Evroviziju ću ponovo gledati kada se vrati u normalne okvire, one koji su nekada bili presudni.

6 thoughts on “Evrovizija nekad i sad

  1. пааа, битно је да је то SONG Contest, и све што пева хтело би да пева, нека пева и треба да пева… 🙂 Неће песма бити ни боља ни гора, ако се то што пева, рецимо обрије…Једино ми није јасан онај Аздејковић што прети, напада коментатора јавног сервиса и то што, ваљда и коментатор није навијао за брадату жену…А и што би, његово је право да навија за кога год хоће, и исто тако да изнесе свој став, да се гади ако му је нешто гадно или да се радује ако му је до радовања…Нека ЛГБТ одшколује једног новинара и убаци га на јавни сервис, и ето весеља у вечери ране 🙂

  2. Razlog zašto još od *Laneta* nisam gledala Evroviziju (i generalno druga takmičenja u sličnom), a i tad samo sam odgledala naš nastup i otišla u izlazak, je jer je politizovano i izuzetno FAKE (u nedostatku neke bolje domaće reči). Medjutim sinoć su mi prijatelji rekli da pogledam obavezno nastup rasprave buduće radi, pa sam to i uradila. Da bi bila održiva Evrovizija, kao takva, po mojim merilima, mora prvo da se ukine da odredjene države idu direktno u finale. Izvinjavam se Demokratiji, ne slažemo se povodom toga kako se oblači u javnosti. Izgovori Biznisa o gledanosti, potpuno su smešni, bez komedije. Ne bih da previše ulazim u filozofiranje ali i Marija je pobedila iz istog razloga (gej lobi je previše jak) jer su je percipirali kao lezbejku i tu je tačka. Ono što meni smeta sa svim tim GEJ-LOBI-LGBT i ostalo je što smo došli u situaciju (mi, obični, nebitni, nikom silni, ljudi) Tamnog Vilajeta: Ako kažem da mi se pesma ne svidja i nastup mi nije nešto a i pevanje je prosečno-ja ne podržavam njihova prava, ja nisam pro-evropljanin, ja nemam pojma ni o čemu; Ako kažem da pesma kao takva nije loša-oni imaju moju bezuslovnu podršku za sve. Ni jedno ni drugo nije tačno. U oba slučaja nekoga vredjam i nekome nisam po volji. Moju bezuslovnu podršku u životu ima samo moj rodjeni brat, i zahtevanje bilo kakve bezuslovne podrške i tolerancije je uzurpiranje moje Slobode. Preporučujem svima da u buduće to ne gledaju, kao što i svojoj majci stalno govorim da ne čita novine i ne gleda vesti, već da čita knjige i umesto vesti i TVa sama se edukuje na internetu o npr. pletenju, kako sam popraviti bicikl i sl. Možda naš bojkot neće puno značiti njima, ali značiće nama, jer ko što rekoh, Tamni je vilajet to…

  3. Savršeno napisano, Rado.
    Nema više vrednosti ni u čemu.
    Savršen odgovor Stanimire, odlično se sećam, iako je bilo jako davno…ta pesma je i danas hit.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.