Dvadeset četiri zida, knjiga Igora Marojevića-iz mog ugla

Dvadeset četiri zida je knjiga  koja obrađuje jednu tabu temu – sidu. Prvo izdanje ove knjige izašlo je 1998. godine a tokom 2003, i 2004.godine u BDP-u izvođena je pozorišna predstava prema motivima iz knjige.

Igor Marojević je napisao konačnu, dopunjenu verziju knjige „Dvadeset četiri zida“ i objavljena je u izdanju „Lagune“ 2010.godine.

Pored pošasti savremenog doba-side, tema romana je i ljubav, ona bezuslovna i beskrajna. Ljubav zbog koje se glavni junak žrtvuje. Ali, ovo nije klasičan ljubavni roman, patetičan i sladunjav.

Svi Marojevićevi junaci su bolesni od side, sem glavnog junaka. On slučajno postaje deo jednog neobičnog društva u kome su svi bolesni. Sama bolest ne predstavlja problem glavnom junaku, i on se druži sa bolesnim ljudima. Postaju mu prijatelji. Kasnije počinje i emotivnu vezu sa devojkom obolelom od side.

Neki od junaka „Dvadeset i četiri zida“ mirno prihvataju svoju bolest i njene komplikacije. Drugi ipak ne mogu da prihvate stvarnost i govore da su bolesni od nekih drugih bolesti.

Glavni junak prisustvuje sahranama svojih prijatelja. Bez posla, bez stana, bez želje za promenama u budućnosti, on svesno stupa u intimne odnose sa svojom devojkom, da bi se virus preneo i na njega. To je i žrtva zbog ljubavi, a možda i beg od stvarnosti, beg od budućnosti koja ga čeka bez devojke i bez prijatelja.

Roman „Dvadeset i četiri zida“ ostavio je na mene jak utisak. Igor Marojević ovim romanom razbija predrasude koje važe kada je sida u pitanju.

Takođe poručuje da treba da razumemo različitosti, i da ih se ne plašimo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.