Dušica, drugi deo

Stigao je kući negde posle deset. Zapanjio se kada je video gips na njenoj nozi.

– Dušo, šta ti se desilo?

– Pala sam. Tebe nema ceo dan, celo popodne, veče. Šta bi bilo da sam poginula, od koga bi saznao?

– Što si nervozna, pa rekao sam jutros da imam naporan dan. Malopre sam video da si zvala.

– Miloše, noga me boli, nervozna sam, bolje da o svemu pričamo sutra, ok?

– OK, da pomognem da dođeš do sobe?

– Ne, mogu sama, vidiš.

***

Popio je čašicu rakije, domaće, dobijene od buduće tazbine, i zamišljeno je stajao na sred dnevne sobe. Nije mu bilo jasno zašto je ljuta.

Za to vreme Dušica je popila lek za bolove i lek za smirenje. Uzela je nešto da čita i želela je da spava.

– Pustiću te da odmoriš, spavaću u dnevnoj sobi, provirio je u sobu

– Dobro, laku noć.

***

Ujutru je probudio, rekao da ima posla, ali da može da uzme slobodne dane zbog nje.

Doneo joj je kafu u krevet, a ona ga je sanjivo posmatrala.

– Ti bi išao na posao ukoliko ti kažem da mogu sama da budem u stanu?

Ćutao je. Tišina je bolela.

Otišao je tog dana na posao, i narednih dana je uredno išao na posao. Mama je došla da joj pomogne i bude sa njom, dok ne skine gips. Slagala je mamu da on radi na jednom važnom projektu i da je neophodno njegovo prisustvo na poslu.

***

Dok je mama išla na pijacu, u prodavnicu, dok je kuvala, ona je preispitivala svoju vezu sa Milošem. Setila se da je one večeri kada je video sa gipsom nije pitao gde je pala, kako je pala. Razmišljala je o njemu. Polako se u njoj rađao crv sumnje.

***

Posle mesec dana skinula je gips, išla je na fizikalne terapije, bilo joj je bolje.

Mama se vratila kući, a ona je narednog dana išla na posao. Bolovanje je bilo gotovo. Još je hramala i koristila, radi svoje sigurnosti štap. Zima je prošla i to je radovalo.

***

Jednog prepodneva pozvala je Miloša i predložila mu ručak u restoranu umesto kod kuće. Želela je da razgovara sa njim, znala je da je jako impulsivna i da zato razgovor treba da obavi van kuće. Čekala ga je 15 minuta a onda pozvala na mobilni. Počeo je da se izvinjava i pravda da ne može da stigne.

Naručila je đus i pizu i rešila je da ne misli tog dana na kalorije. Utehu je potražila u hrani. Ručala je, bes je tinjao u njoj. Platila je račun i spremala se da izađe.

U deliću sekunde je pogledala na vrata restorana i videla da ulazi njen bivši dečko. Sam. Video je i prišao joj. Razmenili su par reči i obećao je da će je zvati ovih dana. Bila je zbunjena, ali i srećna.

***

Na putu do kuće razmišljala je o tom bivšem, Saši. Ona je njega ostavila posle tri godine veze. Želela je promenu. Jedno vreme je bila sama, a zatim je upoznala Miloša. Crv sumnje koji se uvukao u njenu glavu još dok je bila na bolovanju ponovo je proradio. Da li je Miloš želeo samo njen stan, da li je bio sa njom samo zato što je vlasnica stana, što su njeni dobrostojeći, za razliku od njegovih?  I njena plata u privatnoj firmi je bila veća od njegove, a on je bio neki šef.

Saša je bio drugačiji od njega. Ne samo po izgledu, već i po karakternim osobinama. Znala je da je teško preboleo raskid.

O svemu tome je mislila, i već je donela odluku kada je otključavala vrata stana. Čekala je Miloša.

– Nastaviće se –

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.