Druženje nekad i sad

Devojčice preskaču lastiš, dečaci se igraju sa klikerima.Zatim i devojčice i dečaci porastu, pa šalju jedni drugima slatka, ljubavna, mirišljava pisma sa omotima iz nemačkog časopisa „Bravo“. Na rođendanima se služe obavezni mali sendviči napravljeni od praške šunke, kačkavalja, kiselih krastavčića i barenih jaja i od baget hleba. Uz to idu Fruktalovi sokovi i poneka flaša Koka-Kole.
To je bilo neko srećnije i lepše vreme. Vreme pravih prijateljstava. Vreme u kojima nisu vladale socijalne razlike koje danas vladaju. Vreme u kojima su se stariji poštovali, i kumovi se poštovali, vreme u kojima su se retko raskidala prijateljstva jer nije bilo razloga za to. Nismo jedni drugima zavideli, nismo se takmičili, živeli smo u nekim drugim, bezbrižnijim vremenima.

I dan danas održavam kontakt sa dve prijateljice iz detinjstva. Pijemo kafu, izlazimo ponekad u obližnje kafiće, poveravamo se jedna drugoj, kao nekada. To su prijateljstva bez interesa, prijateljstva koja traju decenijama i verujem da ćemo se družiti i u staračkom domu.
Dolaskom kompjutera, a kasnije i laptovova u naše živote, sve se promenilo.

Na društvenim mrežama stičemo „prijatelje“. Doduše, na Fejsbuk listi imam prijatelje iz detinjstva, osnovne i srednje škole, prijatelje koje sam stekla na poslu i preko posla, ali imam i „prijatelje“ koje nikada nisam upoznala. Namerno stavljam znake navoda, jer svi ljudi koje smo upoznali samo virtualno, putem Fejsbuka, Tvitera i internet foruma, mogu da nam budu poznanici. Tek kada se popiju dve, tri kafe i kad počne druženje face to face, možemo da ocenimo da li ćemo sa nekim ostati samo poznanik ili će nam biti prijatelj.

Imam drage ljude na Fejsbuku. Ti dragi ljudi kako ih ja zovem, sigurno će mi u offline životu biti prijatelji.
Imala sam i poznanike, ali vremenom sam shvatila, a i oni, da od kafe uživo nema ništa, a kamoli tek od prijateljstva.
Sigurna sam da se preko interneta mogu naći poznanici koji mogu biti prijatelji kasnije. Sigurna sam i da veze i brakovi mogu početi preko monitora.

Nemam ništa protiv druženja online. Ali, više volim živu reč od slova kucanih na ekranu.
Danas, kada su poremećene tradicionalne i sve vrednosti, i druženje uživo nije kao nekada, ali je opet, za nijansu, bolje od druženja preko neta.
Takvo je moje iskustvo.

Gledam današnje klince. Ne ispuštaju mobilne telefone, tablete i laptopove iz ruku. Druže se na netu. Čak i kada sede negde zajedno, oni svi kuckaju nešto na Fejsu, ili šalju SMS poruke. To nije kulturno, ali..mene vreme gazi, pa zato tako reagujem.
Internet pomaže svima nama. Koliko je dobar, toliko nanosi štetu. Osamljujemo se. Na netu gradimo neku sliku o sebi, mnogi je pokažu iskrivljenu.
I tada, ta iskrivljena, ulepšana, fotošopirana slika našeg izgleda i ličnosti, ne vara samo druge. Onaj ko to radi, vara na prvom mestu sebe.
Puno je i takmičenja i loše energije na netu. To utiče na kvalitet poznanstva i druženja.
Žao mi je što današnji klinci tako žive. Tako žive i stariji, moja generacija i oni sa 50+.
Svi kao začarani, uz prvu kafu uključuju kompjuter.
Okej, i ja to radim, ali ujutru obično pogledam poštu, prelistam vesti sa medijskih sajtova i isključim laptop.
Lepše mi je da čitam. Ili gledam neke zanimljive emisije na TLC-u.
Ovo nije hejterski tekst i ne kudim ja internet mreže, ja samo slažem činjenice.
Ukoliko mogu da biram između off i online života, biram off.
I net u zadnje vreme koristim da bih pronašla nešto što me zanima- neka akcija u hipermarketu, adresa do koje treba da odem, nešto više o novom leku koji pijem i u slične svrhe.
A kad se samo setim koliko sam bila luda za Fejsbukom i forumima.
Bilo nekad, sada se pripoveda.
Molim vas, nemojte ove moje stavove koristiti pod obavezno kao savete. Možda ja grešim, ko zna.
Uživajte i u on i u off druženju. Važno je da ste u kontaktu sa drugim ljudima, da vas ne muči asocijalnost..Sve ostalo je nevažno 🙂

  • Tekst napisan za konkurs “ Ljudi sa olovkama “ magazina Lola 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.