Dođu tako dani

Dođu tako dani, neki sivi i oblačni, dani koje treba prespavati, da se može. U tim danima lenjo se vučeš po kući, lagano ispijaš kafu i razmišljaš. Otvori se Pandorina kutija ili riznica sećanja ili kako već zoveš svoje uspomene, i onda se sećaš.

Sećaš se lepih i ružnih dana. Tuge i smeha. Sećaš se svega.

Gledaš fotografije, listaš stranice dnevnika. Osmehuješ se i plačeš.

Trgneš se i kažeš DOSTA. Neću više da jecam nad onim šta je bilo. Kuknjava i patetika su dosadne stvari.

Otvoriš oči, popiješ još jednu kafu, uroniš u svet knjiga ili se čuješ sa dragim ljudima. I bude bolje i bude lepše.

I dok se okreneš, prošao je jedan siv dan. Pa drugi, treći. I Sunce ponovo sija. Sijaš i ti.

Tuge više nema, nema ni sećanja da te muče. Odlučila si da budeš srećna i srećna si. Zahvalna za još jedan dan, za ljude koji te okružuju, uživaš u sitnicama..i razmišljaš pozitivno…Samo tako se živi u ovim surovo teškim vremenima. Od onih dana koji dođu sivi i oblačni, do onih dana u kojima Sunce sija. To je život. Koristi ga na pravi način.

Ilustracija preneta sa neta

2 thoughts on “Dođu tako dani

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.