Dobri i loši tekstovi

U poslednje vreme pišem loše tekstove na ovom blogu. Bar se meni čine da su loši. Pišem i kratke tekstove što ranije nije bio slučaj.

Mislim da je fazon u tome što ne osećam „slobodu“ na ovom plaćenom domenu. Često mi se čini da to nisam JA, da sam sputana i uplašena. Sputana jer ne mogu da budem neozbiljna kao na free blogu, a uplašena zato što se blog nalazi u Google pretrazi.

Ovim svakodnevnim pisanjem pokušavam da se oslobodim. Da ponovo to budem JA.

Šta su loši a šta dobri tekstovi?

Loši tekstovi su oni koji ne privuku pažnju čitalaca. Oni u kojima ni sami ne znate da li ste pošli ili ste došli, odnosno ne znate šta ste hteli da kažete.

Nasuprot njima, postoje dobri, zanimljivi tekstovi, poučni, vredni čitalačke pažnje.

Kapiram zašto pišem loše tekstove. Mnogo sam pisala zadnjih godina, o svemu i svačemu. Čini mi se da nemam šta više da kažem.

Takođe, napisati dobar tekst za „svaštaru“ kakav je moj blog je dosta teško. Teško u smislu da postoji gomila tema kojima mogu da se bavim. Blog nije usko vezan za modu, za kuvanje, roditeljstvo.
Nema, kao što neki blogeri kažu, nišu, mada ne znam šta ta reč znači i da li svi blogovi moraju da imaju nišu.

Google statistika kaže da se više čitaju moji stariji tekstovi, oni koje sam prenela sa free platforme.

Statistika takođe kaže da me više čita muška publika, čak 54,15 posto. Znam otprilike zašto je to tako kao što znam i da imam više novih posetilaca bloga nego starih.

Ali, ono što je prošlo, prošlo je i ja neću da komentarišem događaje iz prošle godine iz blog zajednice.

Međutim, ne zaboravljam, a i statistika to potvrđuje 🙂

Da se vratim na temu, a to su dobri i loši tekstovi.

Loš tekst može da napiše svako. I dete u osnovnoj školi, i zreli ljudi. Dovoljno je da znaju da pišu i da koriste računar, pošto su danas sveske izašle iz mode.

Nekome loš tekst može da se dopadne. Ukusi su različiti.

Dobar tekst zahteva i dobru pripremu i određeno znanje o onome o čemu pišemo. Tu su i faktori zvani talenat i inspiracija.

Dobri tekstovi imaju svoju publiku, baš kao i oni gore navedeni.

Ali, mislim da tekst treba prvo da se dopadne samom autoru da bi ga na pravi način prezentovao publici.

Takođe, važno je pisati „iz duše“. Ljudi osete kada mehanički napišete nešto, kao robot. Oseti se autorov pečat ili se ne oseti.

Sve ovo pišem kako bih pomogla mladim blogerima koji tek počinju sa pisanjem, ali i kako bih pomogla sebi.

Rekoh već da se ovde, ničim izazvano, osećam sputano. Trudim se da to promenim.

Hvala što pratite Slučajnu domaćicu i njene pisanije 🙂

2 thoughts on “Dobri i loši tekstovi

  1. Znaš, uglavnom se sve svodi na naš subjektivni osećaj. Ako sam dobre volje i sve mi ide od ruke, biću zadovoljna i tekstom koji sam napisala, ali ako sam nadrndana post može biti remek delo, ali se meni neće svideti. Naravno da svi želimo da se naše pisanije dopadne drugima, ali bih pisala i da znam da to niko ne čita. Kad mi nije do pisanja, a nije mi bilo mesecima, moglo je i milion ljudi da me moli, ja se jednostavno ne bih mogla naterati da pišem…Pusti statistiku, drži se svog osećaja i veruj u sebe. Pozdrav!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.