Dobri i loši ljudi

Mnogo ljudi prolazi kroz naše živote. Neki ostaju u njima ili ostaje lepo sećanje na njih, dok drugi prođu i iza njih ostaje razočarenje i tuga.

Mnogo se u poslednje vreme pisalo o dobrim ljudima. Moja Fejs blog prijateljica Meri postavila je u svom tekstu pitanje da li ste dobar čovek.

Svako od nas ima neko svoje viđenje ko je dobar čovek. Svako od nas ima neko svoje viđenje lošeg čoveka.

To je subjektivan pogled na ljude oko nas. Tako delimo ljude-na dobre i loše.

Od malena smo učeni da budemo dobri ljudi- pošteni, vredni, iskreni, da gajimo empatiju prema drugima, da pomažemo starijima, da budemo saosećajni, solidarni.

Učili su nas i da loši ljudi rade loše stvari, da lažu, sebični su, neosećajni i sl.

Usvojili smo taj model iz detinjstva. A onda smo odrasli. Imamo priliku da susrećemo i dobre i loše ljude.

Da li je baš sve tako crno i belo? Da li ne postoje finese sive i ostalih boja?

Neko je prema nama dobar. Mi ga poštujemo i volimo. Ista ta osoba može da se loše ponaša u svojoj porodici, i kada se nešto desi uslede komentari- a bio je dobar čovek?

Šta se dešava u situaciji kada dobar čovek ne može iz nekih razloga da ispuni ono što neko od njega očekuje, traži? Da li prelazi u kategoriju loših ljudi?

Sa druge strane, neko ko je okarakterisan kao loš čovek, koji se kretao u kriminogenom društvu, spase iz požara ili iz poplave decu. Kako ćemo posle tog čina karakterisati tog čoveka?

Skloni smo i da donosimo sud o drugima. Da, iako ne poznajemo nekoga kažemo da je možda loš čovek.

Da li je sve to u redu? Mislim da nije. Dobri ljudi i loši ljudi mogu da se promene. Mogu raznorazne životne situacije da promene ljude.

Neko kaže „DOSTA“ ne mogu da trpim da uvek budem dobar..i promeni se. Jednom kaže NE ili ne slažem se. Da li je on automatski postao loš?

Svako od nas ima svoje vrline i svoje mane. I dobri i loši ljudi.

Ne smemo da sudimo o drugima. Ne želimo da neko donosi sud o nama. Pogotovo ukoliko nas taj neko ne poznaje, ili nas poznaje kratko vreme.

Obično tada, na početku nekog poznanstva i druženja nastane taj sud i olako karakterišemo druge. Povod su nepodudaranje stavova, različito interesovanje i druge stvari, sitne..

Mislim da dobri ljudi nisu baš 100 posto dobri, niti su loši ljudi 100 posto loši. Postoji i siva boja, postoje i nijanse plave, crvene…nije sve samo crno i belo.

Ne donosim sud o drugima. Ne volim ni kad neko donese sud o meni.

Uvek se setim reči „Ko nije grešan, neka prvi baci kamen“.

Naravno, prija mi društvo dobrih, pozitivnih ljudi. Ali, ne plašim se onih za koje govore da su loši. Uvek se pitam zašto je taj neko postao loš, i da li u njemu postoji trunka dobrote.

Možda i grešim, ali čovek se uči na greškama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.