Do sto pet i opet, kraj

„Do sto pet i opet, dobro jutro Snežo! Danas izlazim iz ovog zatvora i videćemo se uskoro“. Luka je u srcu nosio radost ali i strepnju. Radost jer se vraća kući i konačno će videti Snežanu koja mu je osvetljavala put u mračnoj čamotinji bolnice. Strepeo je od tog susreta.
Puno je vremena proveo u bolnici i sada ga otpuštaju „delimično oporavljenog“. Kako drugačije, kad još vuče tu nogu a ruka besmisleno visi, nikada više neće moći da je koristi.
„Paraliza ruke je trajna a vremenom ćete sve bolje i bolje hodati“. To su reči lekara koji mu je dao otpusnu listu. Kakva će biti Snežanina reakcija kada ga vidi?
Odahnuo je kada je video da Snežana nije na mreži. Nije morao da objašnjava kako je.
Iz bolnice su ga brat i majka odveli u njegov stan. Rekao im je da se dobro oseća i da nema potrebe da ostaje neko sa njim. Ipak, brat je bio uporan i rešio je da ostane par dana kod njega. Majka mu je skuvala jela koje je volela i napravila omiljenu tortu.
“ Ugojiću se“ smejao se dok je ona stavljala hranu u prazan frižider. Kasnije, kada je majka otišla, on i brat su ručali a zatim je brat, na kratko, otišao da obavi neke svoje poslove.

Snežana je poruku videla po povratku sa posla. Bila je srećna jer će konačno upoznati tog romantičara koji je tvrdio da je realan i da ne piše poeziju i prozu. Davno je shvatila da to krije od nje. Nije znala ni kako se on zdravstveno oseća jer se nikada nije žalio.

***

Prošlo je još dve nedelje. Tog dana Luka se polako spremao za susret sa Snežanom. Bratu koji je otišao kući posle deset dana boravka rekao je da treba da se upozna sa jednom ženom koja je osvojila njegovo srce. Iako radoznao, brat je rešio da se strpi. Naslućivao je da će to biti ozbiljna veza. Viđao je Luku kako se smeška monitoru dok je razmenjivao poruke sa Snežanom.

Snežana je drhtala od treme ispred jednog mirnog kafića koji se nalazio blizu Lukine garsonjere. Insistirala je da dođe u njegov kraj kako bi mu olakšala put do kafića.

U bašti kafića jedan visoki, pomalo prosedi čovek se osmehivao. Ustao je i Snežana je prišla stolu. Znala je da je to Luka.

“ Snežana, eto, to sam ja. Dobar dan, do sto pet i opet.“ Smehom je pokušavao da potisne nervozu. Snežana je videla štap pored njega i ruku čija je paraliza bila vidljiva. Malo se trgla ali je odlučila da ne obraća pažnju. “ Izgled je nevažan, važno je srce. Samo da me ne prevari i da ne osetim ponovo bol“ pomislila je u sebi dok se smeštala na udobnu stolicu.

Luka je pio sok od jagode, i tursku kafu i ona je naručila isto.

Dugo su opušteno pričali o svemu i svačemu. Onda se Luka uozbiljio. “ Možeš li da me prihvatiš ovakvog? Štap uskoro bacam, ali ruka…“

“ Luka, ne robuj predrasudama. Ti si Luka, dobar i iskren čovek, a ruka je samo ruka.“ Osmehnuo se i znao je da će od sada biti sve u redu.

Emocije nastale u virtualnoj, prenele su se i u pravu stvarnost.

****

Šest meseci kasnije su se venčali. Luka je pronašao posao u jednoj kompaniji koja je sarađivala sa Francuzima. Snežana je radila na svom poslu sve dok nije saznala da je trudna. Bila je starija trudnica i morala je da odleži celu trudnoću. Luka je pažljivo brinuo o njoj.
Prestao je redovno da pije lekove za glavobolju i još neke, tako da je mogao pićem da nazdravi za svog sina.
Zajedničkim ulaganjima kupili su veći stan. Još jedna beba je bila na putu. Kćerka. Njihovoj sreći nije bilo kraja. Zadovoljni su bili i njeni i njegovi roditelji, a Snežanu više nije mučio strah da će je Luka emotivno povrediti i ostaviti.

***

“ Sećaš li se našeg prvog susreta? O, kako si bio sladak!

“ Zar više nisam sladak? „

“ Ćuti, šta će reći deca? Jedva sam ih uspavala. Igrali bi se po ceo dan u dvorištu a vrućina je.“

“ Volim te do sto pet i opet, neka čuje ceo svet.“

“ O, blesane moj. Šta unuci mogu da nauče od tebe? Snežana se zadovoljno nasmejala.

“ Mogu da čuju da su jedino ljubav i porodica važni, da sve ostalo nema mnogo smisli. Ona ljubav, bez osuda, bez nepoverenja, sa kompromisima, ljubav bez granica, dimenzija…“

“ I danas ste volim Luka, isto kao i pre.“

“ Do sto pet i opet“ Luka je uzeo, sada već smežuranu Snežaninu ruku i polako je ljubio…i zagrlio je i poljubio..onako kako samo on zna….

4 thoughts on “Do sto pet i opet, kraj

  1. Jedino su ljubav i porodica važni, tako je. Sve van toga ili bez toga je besmisleno sebičnjaštvo.
    Ovo je jedna od boljih priča na ovom blogu. Hvala ti što pišeš o ljubavi između muškarca i žene jer to je nešto o čemu se danas retko piše, a zasto ne znam. Ljudi pišu o nekim neformalnim vezama, razvodima, raskidima, slobodama. Sve to ako je prenaglaseno deluje nametljivo. Treba više ovakvih priča. O ženi i muškarcu koji ostaju do kraja života zajedno i gde niko nikog nije ni pomisljao da ostavi glumeći neko ludilo pod maskom trazenja sebe. Covek se trazi dok je singl, potpuno je besmisleno, nezrelo i neodgovorno da u sred braka ili veze nastavlja potragu za sobom. To znaci da su takve osobe nesto debelo promasile u zivotu. Ljubav je briga o onom drugom. Volim nekog i brinem o njemu. Neko me voli i brine o meni. Tu nema mesta za neodgovornost i gledanje svojih egoisticnih potreba. Gde ima ljubavi, tu vise nema lutanja. Jedna nepokretna ruka nije nikakva prepreka. Covek voli neciji karakter a ne spoljasnost. Ili bi bar tako trebalo da bude.
    Dopada mi se i priča i tema. Hvala što promovises zaboravljene vrednosti i porodicne modele. ❤❤❤

    1. Hvala tebi na komentaru <3
      Poštujem tradiciju, porodične vrednosti i ljubav, i nastaviću da pišem o njima. Tvoj komentar mi daje inspiraciju da još pišem o porodici, o svemu onome što se danas možda manje čita jer je zaboravljeno i bačeno u drugi plan zbog nekih modernih, in stvari.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.