Devojčica koja je ćutala, drugi deo

U njenu kuću dolazile su komšije da se žale dedi. Tata toliko i toliko duguje. Deda je vraćao dugove. Devojčica je sve nemo posmatrala. Znala je da se nešto strašno dešava, i plašila se da pita. Rušio se njen svet.

Kada je pošla u školu, drugarice i drugovi su dolazili kod nje, samo kad tata nije bio kod kuće. Bilo je sramota da druga deca znaju da njen tata pije.

Samo jednom je čula majku kako govori da će ga ostaviti. Tada je progovorila. Molila je da ostanu tu, da je to njihova kuća, da su to njihovi baba i deda. Majka je samo odmahnula glavom i rekla- u pravu si. Od tog dana više nije plakala. Devojčica je zbog toga bila srećna. I njena sestra je bila srećna, jer je jako volela dedu, i deda joj je posvećivao veliku pažnju. Sestra je rado išla i u selo, kod majčinih roditelja. Bila je mala i nije shvatala da u porodici postoje problemi.

Bilo je dana kada je tata dolazio kući trezan, sa punim kesama hrane, pića, igračaka. Bilo je dana kada je majku izvodio na večeru. Kada se nije kockao i nije se svađao.

Devojčica je i tada ćutala, nije želela da narušava mir u kući. Bila je dobro dete, nije tražila mnogo, zadovoljavala se sa svim stvarima koje je dobijala. Vredno je učila. Maštala je da se uda i da njen muž bude drugačiji od tate.

Godine su prolazile. Tata se razboleo i sve ređe je išao da pije i da se kocka. Više se nije svađao ni sa babom ni sa dedom. A ni od majke nije tražio novac.

Jednog dana je umro i devojčica i njena sestra su plakale. Volele su svoga tatu, bez obzira na njegove poroke.

Svi njegovi dugovi su vraćeni. Život se nastavio. U kući se više nikada nije čula svađa.

Devojčica je odrasla. Naviknuta da ćuti, postala je tiha, stidljiva devojka. Sestra je bila drugog temperamenta od nje. Manje je znala, manje je videla.

****

Alkohol i kocka su bolesti zavisnosti. Razaraju život zavisnika, ali i cele njegove porodice. Kada se primeti problem, treba odmah reagovati. Ne sme se dozvoliti da zavisnik krene na put bez povratka. Postoje ustanove u kojima se leče zavisnosti. Nije sramota lečiti se.

Često rane nastale tokom života u porodici sa zavisnikom, ostaju trajne. Da bole i podsećaju na ružan period života.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.