Dete

Ne razumem te Neno, uopšte te ne razumem! Pa, druga bi na tvom mestu sijala od sreće!!! A ti? Plačeš tu i svađamo se celo popodne i veče. Nebojša je uzdahnuo od muke i tuge. Više nije bio ljut na Nenu, samo uplašen da je pala ponovo u depresiju ili da je ušla u neku sektu. Nije ličila na devojku sa kojom se pre godinu i po dana oženio.

Nena je bila visoka crnka, mršava a u zadnje vreme obrazi su joj upali i imala je podočnjake. Posle srednje škole je počela da studira književnost i onda je stala.  Iznenada, i čini se, bez razloga, pala je u depresiju i jedva se izvukla iz nje. Tada je i upoznala Nebojšu, baš u toj ustanovi u kojoj se lečila. Menjao je psihologa, ženu koja je bila na bolovanju nekoliko meseci.

Ni Nebojša, a ni njen lekar psihijatar nisu uspeli da shvate zašto je Nena bila psihički labilna. O prošlosti, o roditeljima koji su poginuli u Nemačkoj u saobraćajnoj nesreći, nije želela da priča. Taj deo njenog života bio je obavijen tajnom. Nisu pomogli ni razgovor sa bakom i tetkom, sa kojima je živela. Nisu mnogo znale o njenom detinjstvu, sem da je bila srećno dete i da je bila vesela devojčica koju su roditelji voleli. Poginuli su kada je imala deset godina. Putovali su svo troje u Minhen kod rođaka njene majke i u povratku kući su imali udes. Nena nije bila teško povređena. Patila je za roditeljima neko vreme, a onda se normalno uključila u život. Baka, mamina majka i tetka su došle u stan njenih roditelja da brinu o njoj, a stan u kome su živeli su izdavali. Tetkina plata i bakina penzija nisu mogle da pokriju troškove školovanja jedne talentovane devojčice. Rekle su one još psihijatru i da je Nena išla na časove plesa, i da je igrala košarku, ali kada je jednom slomila nogu na treningu, prestala je sa tim aktivnostima.

Lečila se par godina od depresije, i onda joj je psihijatar rekao da je sve u redu, i da ne mora više da dolazi. Bila je srećna, ponovo nasmejana i Nebojša je odlučio da je pozove na kafu. Pristala je. Počeli su da izlaze i kroz nekoliko meseci su se venčali. Baka i tetka su se vratile u svoj stan, a Nena i Nebojša su živeli u njenom stanu. Radila je kao sekretarica u jednoj privatnoj firmi, a on je nastavio da radi u jednom centru za socijalni rad, kao psiholog.

Po savetu lekara, zbog lekova koje je pila, nije mogla odmah da ostaje trudna.

Živeli su lepo, srećno, bez nekih velikih svađa. Ova ozbiljna svađa je nastala onog trenutka kada mu je rekla da je trudna i da ne želi to dete.

Nebojša je njene podočnjake i upale, blede obraze tumačio njenim strahom od saznanja da je trudna, ali kako je svađa dostizala svoj vrhunac pomislio je da je opet u depresiji, ili da je na poslu upoznala nekoga iz neke sekte. Čudno se ponašala poslednjih dana, bila je napeta i svađalački raspoložena.

Baki i tetki nije javila da je trudna.

Šta da im javljam, kad ja to dete neću! Neću Nebojša, ne možem me prisiliti na to! Vriskala je i tresla se od plača.

Nebojša je te noći spavao u dnevnoj sobi. Imao je sutradan neku proslavu na poslu, i nije morao da ustaje rano.

Kada se probudio video je Neninu poruku. “ Nisam ljuta, ali moraš da me razumeš. Stavila sam ti vodu za kafu, samo uključi šporet, a i napravila sam ti sendviče. Volim te.“

Bio je zbunjen. Dok je pio kafu razgledao je gomilu časopisa koje je Nena kupovala i čitala. Između časopisa je ugledao jedan rokovnik. Nikada ga do tada nije video, nije mu dozvoljavala da sprema dnevnu sobu. I izgledalo je da je rokovnik bio sakriven između gomile časopisa.

Otvorio je jednu stranu i sledio se kada je pročitao

“ Danas sam se vratila iz bolnice. Mama je plakala i bila jako ljuta na tatu. Mene je samo mazila. U nedelju treba da putujemo kod tetke i teče u Minhen. Mama kaže da ćemo tamo možda ona i ja ostati. Neću da živim u Minhenu, volim moj Beograd.“

***

Nebojša je pozvao svoje kolege i zamolio da ne dolazi taj dan na proslavu. Rekao je da ga hvata prehlada i da će mu do ponedeljka biti bolje.

Zatim je otišao u kupovinu, stavio špagete da se kuvaju i nazvao je svog prijatelja- Neninog psihijatra.

– Peđa, saznao sam slučajno nešto. Neću da dolazim odmah sa Nenom kod tebe. Zvaću te sutra.

Nije želeo da donosi preuranjene zaključke.

Nenu su sačekale špagete bolonjeze i krempite za dezert. Prijatno se iznenadila jer je znala da su se juče posvađali zbog njene trudnoće.

Nebojša je skuvao i kafu, a onda joj je na sto spustio rokovnik.

– Gde si našao moj dnevnik? Zašto si preturao Nebojša?

Ponovo je bila ljuta.

On je zamolio da se opusti i da mu objasni šta je značio taj njen zapis iz vremena kada je bila devojčica. Video je da je dnevnik pisala sve do srednje škole.

Počela je da plače i onda je potpuno otvorila dušu. Otac je napastvovao kada je bila mala. Ostala je trudna i abortirala je. Majka je planirala razvod i zato su išli u Nemačku, da joj sestra i zet pomognu da nađe tamo posao. Otac je vozio, bio je spreman da se razvede, svestan šta je uradio.

Zbog te traume nikada nije imala normalne odnose sa mladićima. Na fakultetu je upoznala momka koji joj se dopadao, ali nije želela udaju i decu. Tada je i pala u depresiju. Plašila se deteta. Plašila se da će nešto poći po zlu i da će morati da ubije bebu. Zato je sada sama svesno želela da prekine trudnoću, svojevoljno. Mislila je da zbog te traume nikada neće imati normalan život. Stidela se da to ispriča psihijatru, a i Nebojši. Verovala je da će loše misliti o njoj kad to čuju.

– Neno moja..ja sam sada sa tobom, ja želim naše dete, i ti ga u dubini duše želiš..

Dugo su razgovarali, i zaključili da treba zajedno da odu do Peđe na jedan razgovor.

****

Kroz tri meseca Nena je ponovo bila srećna. Shvatila je da je prošlost morala da ostavi po strani. Imala je Nebojšu i čekali su prvo dete.

Znala je da je pogrešila što dnevnik nije dala Nebojši odmah po venčanju. Ne bi se svađali i lakše bi podnela saznanje o trudnoći. Napravila je grešku. Ali, greške se mogu ispraviti ukoliko postoji ljubav i obostrano razumevanje..te reči je Nena sanjivo izgovarala u sebi, dok je ležala i gledala film. Volela je Nebojšu i on nju. A ono šta je bilo kada je bila mala..to treba zaboraviti, mora da bi bila srećna..Ona je odlučila da bude srećna.

6 thoughts on “Dete

  1. Teška je priča, ali dobra. Bojim se samo da poenta nije baš najpreciznija. Nisam, naime, siguran da je Nebojša trebalo da bude prvi sa kime je podelila – na ovaj ili onaj način – ono što je izjedalo. Mislim da sa osobom koju voliš o tako ozbiljnim problemima treba razgovarati tek kada se sam(a) suočiš sa njima. U ovoj priči (ako je istinita) pomoglo je to što je on psiholog, pa problemima pristupa na drugačiji način. U većini slučajeva priča ne bi imala srećan kraj, a to je samo zato što je ona radila ono što radi velika većina ljudi – izbegava da se suoči sa demonima u sebi.

    Kako god, dobra je priča, bez obzira na to što je teška.

  2. Супер испричана прича…тешка да, али си је одлично „испричала“…да ли је истинита…чак и ако је фикција, оваквих прича има много, само се о томе ћути…

  3. Ово је фикција, али овакве судбине постоје и само се ретки одлуче да поделе своју причу са јавношћу.
    О инцесту се ћути, он је још табу тема.
    Пеђа, хвала на коментару, опширном 🙂 У праву си да је она могла да се суочи са демоном своје прошлости, али је било тешко..а муж је психолог, па је имао добар приступ..и било је лакше. Важно је да постоји срећан крај, иако бол због прошлости остаје.

  4. A zbog čega je tabu, ako nije zbog kočnica u nama? Je li strah od tuđeg mišljenja jači od želje da se otvoreno razgovara o nečemu što de facto postoji?

    1. Tabu je zato što je „žrtve“ sramota da priznaju šta im se dešava u sopstvenoj porodici. A tu je i strah od batina, ukoliko neko čuje..
      Razumem taj tabu..možda bih se i sama tako ponašala da sam prošla kroz tu traumu.
      A ovako sa strane gledano, mogu da pišem o tome i da želim da pišem i pričam o tome. Da je više razgovora i otvorenosti kada je ova tema u pitanju, izbegle bi se mnoge porodične tragedije, i bilo bi manje „bolesnih“ u određenim medicinskim klinikama. Kad tad, svako od nas se suoči sa svojom traumom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.