Depresija, hajde da razgovaramo

Danas se obeležava Svetski dan zdravlja. Ove godine je posvećen depresiji, pod sloganom “ Depresija, hajde da razgovaramo“. 

Podaci o broju obolelih u Srbiji mogu se naći na sajtu B92 i zato ih neću spominjati.

Nisam psihijatar, ni psiholog ali o depresiji nažalost, znam dosta.

U 21.veku, veku modernih tehnologija, veku u kome se insistira na zdravoj ishrani, fitnes vežbama i u kome se glorifikuje estetika, depresija je i dalje tabu tema a oni koji boluju od depresije i sličnih psihičkih oboljenja i dalje su stigmatizovani.

Depresija se razlikuje od obične tuge. Ukoliko ste više od dve nedelje neraspoloženi, tužni, bezvoljni, treba da posetite svog lekara opšte prakse koji će vam dati uput za psihijatra. Psihijatar nakon dužeg razgovora sa vama određuje dalje lečenje koje podrazumeva i psihoterapiju i medikamente.

Simptomi depresije su brojni: tuga, neraspoloženje, gubitak ili povećanje apetita, želja da se izolujete od okoline, nervoza, crne misli-želja da se ubijete, praznina, nedostatak energije za obavljanje svakodnevnih poslova… U stanju kliničke depresije, tzv „major depresije“ nemate želju da ustanete iz kreveta, da obavite uobičajnu higijenu-tuširanje i pranje zuba, npr.

U Srbiji i zemljama regiona loše raspoloženje odnosno bezvoljnost, depresija i broj samoubistava pravdaju se lošom ekonomskom situacijom i stanjem u državi-državama.

Ipak, nije baš to tako..Depresija je rasprostranjena u celom svetu. Depresivni su i oni koji imaju materijalnu sigurnost, i koji žive u uređenim zemljama. To znači da depresija može da pogodi sve slojeve društva, od najsiromašnijih do najbogatijih. 

Podaci Svetske zdravstvene organizacije su poražavajući. Do 2020.godine depresija će biti jedna od tri bolesti po broju smrtnosti.

Kako prepoznati nekoga ko je depresivan? 

Pored nekih simptoma koje sam već navela, depresivna osoba može i da krije svoju depresiju. Stavlja se „maska“ iza koje duša pati. Povlačenje iz društva, odbijanje svakog socijalnog kontakta, znak je da je osoba u depresiji.

Kako pomoći depresivnoj osobi?

Rečenice tipa “ Biće sve u redu, to je prolazno“ “ Lenj-a si, nije ti ništa“ samo mogu da doprinesu da poljuljano samopouzdanje bude još više narušeno.

Razgovor, pažnja i razumevanje najbliže okoline su najbolja pomoć. Naučite da slušate. Bez prekora, bez nekih saveta da će biti bolje. Depresija se ne leči preko noći. Pomoć je i kada odete sa depresivnom osobom kod lekara. Kada sami shvatite da to nije bauk, da su psihijatar i terapija potrebni toj osobi.

Postoji niz „okidača“ za depresiju. Loša ekonomska situacija, problemi sa zdravljem, bolest člana porodice, gubitak voljene osobe, raskid veze, razvod braka, otkaz, mobing na poslu…kao i sećanja na traumatično detinjstvo, disfunkcionalnu primarnu porodicu…

Svi smo mi ličnosti za sebe, i svaka depresija ima svoj uzrok.

O depresiji treba da se razgovara. Taj psihički poremećaj i odlazak kod psihijatra treba posmatrati kao odlazak kod kardiologa, ortopeda, stomatologa. Kao sve ostale zdravstvene smetnje.

Na taj način se skida stigma prema obolelima. I depresija nestaje kao tabu tema.

Zato, hajde da razgovaramo o depresiji.

Pomozimo sebi, ukoliko smo depresivni, pomozimo drugima koji su depresivni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.