Daleko je Amerika

  • Petre, nemoj da zezaš! Ne dobija se svaki dan zelena karta. Šta je sa tobom čoveče? Šta se nećkaš? – Milan je uz pivo kritikovao svog druga još iz gimnazijskih dana, Petra. Nije mogao da razume da Petar razmišlja o ostanku u ovoj zemlji.
  • NEMAŠ POSAO PETRE!
  • Dobro, nemoj da vičeš. Boli me glava. Petar je sedeo u fotelji preko puta Milana i u ruci je držao odštampan mejl koji je dobio od američke ambasade. Bacao je odsutne poglede, čas u mejl, čas u neku dokumentarnu emisiju na televiziji.Cigareta je dogorevala u pepeljari, on to nije primećivao.
  • OK, razumem te. Plašiš se. Ne znaš dobro jezik, jbte što ga nisi učio kao sav normalan svet. Uzimaš te lekiće, skoro si se razveo…
  • Dosta Milane. Nije ti fazon da mi sada nabijaš sve na nos. Sve i sam znam. Pa nisam baš toliko lud.

Milan je obukao jaknu i bez reči izašao iz stana. Nije vredelo da sedi kod Petra i da mu ponavlja iste stvari, a da ovaj non stop negira i da kuka na glavobolju. Preselo mu je pivo koje je popio. Neću mu skoro dolaziti u posetu, neka ga gleda sestra ili ona komšinica sa prvog sprata, razmišljao je Milan dok je ulazio u svoj automobil.

Petar je glasno uzdahnuo i ustao iz fotelje. Uzeo je štake i nesigurno odšepao do kuhinje. Mogao je sam da skuva čaj od lipe koji je mnogo voleo. Drugi čaj ove večeri.

Slomio je nogu onog dana kada je izlazio iz sudnice. Onog dana kada se razveo od Jelene. Već sledećeg dana je dobio otkaz na telaviziji, na kojoj je radio kao dežurni novinar.  Tehnološki višak, a između ostalog “ nije pokazao želju da se obrazuje“ to mu je rekao šef kada je sa njim razgovarao telefonom.  Nije dobro znao engleski, jezik koji je učio samo u osnovnoj školi. U srednjoj je izabrao ruski.  Ruski je znao, živeo je sa roditeljima pet godina u Moskvi, ali u redakciji su priznavali samo engleski.

Lagano se vratio u sobu i nekako seo u fotelju. Ponovo je uključio računar koji je bio isključen dok je Milan sedeo kod njega.

Na Skajpu se čuo sa sestrom. Ona će sutra doći da bude par dana kod njega. Uspela je da uzme slobodne dane. To i nije bio problem. Raspust je još trajao, mada je bio pri kraju. Slađana, njegova sestra je predavala istoriju umetnosti u jednoj srednjoj školi.

Od kako su im roditelji umrli, Petar je imao samo nju. Tetke, ujaci i dva strica, svi su živeli u Kragujevcu, rodnom gradu njegovih roditelja.

****

  • Pa dobro Petre, navedi mi tri dobra razloga zbog kojih bi ostao u ovoj banani od države. Slađana je posle ručka razgovarala sa bratom. Bila je izrazita crnka koja se često farbala i eksperimentisala sa bojama. Visoka, zgodna, pred udajom. Živela je u stanu koji im je ostao od roditelja dok je Petar zahvaljujući novcu koji je dobio od nje, po završetku ostavinske rasprave i uz pomoć kredita, kupio stan na drugom kraju grada. U tom stanu je živeo pet godina sa Jelenom.
  • Slađo, ne razumeš. Ovde su grobovi naših roditelja. Ovde si ti, ovde su moji prijatelji, moj svet.
  • Uz to imaš i PTSP i lečeni si alkos. I nemaš pojma šta bi radio u Hjustonu.
  • Stvarno, šta bih radio tamo? Ovde mogu da sa nekim drugarima pokrenem svoje novine ili da otvorim PC servis, ili mogu da odem u planinu i uživam u svežem vazduhu…
  • Sve su to izgovori dragi moj. Ali, neću više da te ubeđujem. Tvoj život, tvoj izbor.

NASTAVIĆE SE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.