Daleko je Amerika, treći deo

Na početku je rad u toj TV kući bio zanimljiv. Svi su bili mladi, veseli, željni medijske promocije. Petar se samo tu nije uklapao sa društvom. Njemu je bilo svejedno da li će biti poznat i da li će imati obožavateljke. Depresija je još bila deo njega, a PTSP..Pa on će ga pratiti celog života.

Nastavio si da cirkaš tu Petre, rekao je samom sebi dok se u sobi čula Bajagina pesma „Buđenje ranog proleća“.

Da, svi su pili, i novinari i kamermani i tonci. Dva puta je izbegao piće, treći put je popio. Tako je počeo da meša tablete i alkohol. A baš u to vreme dobio je svoju autorsku emisiju. Auh..noćni program..moraće da pije tek kada se svetla kamere ugase. I gde baš da ide uživo!

Te iste godine kada se zaposlio, majka je dobila jak srčani udar i umrla. Par meseci kasnije, otac je umro od raka. Tih dana i meseci je bio strejt, iliti na nuli kada je piće u pitanju. Morao je da bude podrška i oslonac mlađoj sestri. Ona je završavala fakultet, radila je, ali je i dobila očevu penziju dok ne završi fakultet. Bila je neutešna zbog prerane smrti oba roditelja. Petar je bio uz nju. Dok je tešio nju, tešio je i samog sebe, jer nije imao devojku da ga uteši, a prijatelji..oni su negde nestali. Svi su imali obaveze, svi su imali probleme. Bežali su od nesreće, znao je to dobro Petar.

Nesreća je što nije pobegao od rata. Nesreća je što se razboleo. Što je pio. Možda su mama i tata bili bolesni zbog mene, krivio je sebe. Nije bilo nikoga da ga podrži. Slađana je…okej, mlađa je, ali gledala je samo sebe. A on se trudio da ublaži i njen i svoj bol.

Posle očeve smrti nije radio mesec dana. Bilo je leto. Letnja TV šema. Kada se vratio sa odmora, njegove kolege su bile i dalje lepo raspoloženi, srećni, nasmejani. Iz nekog fonda, njemu nepoznatog, svi su oni dobili povišicu. Milena, njegova drugarica ga je uveravala da će i on dobiti povišicu. I dobio je malo veću platu, ali i novu emisiju. Kulturni magazin, emitovaće se u toku večernjih sati, pre noćnog programa koji je sada vodila nova koleginica.

  • Nije to ništa strašno, uveravala ga je Milena. Imaćeš više vremena.

A taman se navikao na noćnu ekipu. Baksuz, to sam ja, govorio je zaplićući jezikom dok je izlazio iz kafana u kojima je trošio svoju platu.

Slađana je zvala strica da dođe iz Kragujevca, zbog njega. Sama nije mogla da ga pošalje na lečenje. Stan je, posle ostavinske rasprave pripao njoj. Nije želela da mu da očevu i majčinu i svoju ušteđevinu, da sam kupuje stan. Plašila se sa razlogom.

I tako je zajedno sa stricem kupio stan. Na lečenje nije želeo da ide, zbog posla. Plašio se da će ga izgubiti.

Bilo je dana kada nije pio. Tada je išao kod psihijatra na kontrolu, i tada je spremao nove emisije.

Jesen se pretvorila u zimu, a zima u proleće, kada je upoznao Jelenu. Te večeri je radio i morao je da bude trezan. Jelena je bila gost u emisiji, pošto je nedavno izdala drugu po redu knjigu.

Petar nije ni slutio da će mu ta crnokosa ženica, sitne građe i velikih smeđih očiju postati prvo žena, a posle pet godina i bivša žena.

Otvarao je novo poglavlje u velikoj knjizi svog života.

Skuvao je sebi nes, za promenu i ugasio radio. Ova sećanja će boleti, znao je..

NASTAVIĆE SE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.