Daleko je Amerika, šesti deo

Kada je tačno nastupio kraj mog braka? Pitao se Petar, dok je palio još jednu cigaretu i listao Jeleninu drugu knjigu. Da li je to bilo onog dana kada se Jelena sa sada već petogodišnjim sinom vratila iz šetnje a njemu je nosić bio sav krvav? Ili je to bilo onog dana kada je tonac Miki aplicirao za Ameriku u moje ime? Petar nije mogao da se seti.

****

Petar je radio dnevne, a ponekad i večernje smene. Sada se nalazio iza, a ne ispred kamera. To mu je zapravo i odgovaralo. Prerano je osedeo, bio je mnogo mršav i nijedna šminka nije mogla da pokrije velike podočnjake. Noću se često budio, a bilo je i noći kada uopšte nije spavao. Sedeo bi u Dušanovoj sobi, sa čajem u jednoj i nekom knjigom u drugoj ruci.

Predložio je Jeleni razvod. Ona nije htela ni da čuje za njega. I njena majka bi plakala, kada bi se zatekla u stanu i čula kako se oni svađaju.

Jednog martovskog dana, vreme je bilo lepo, Jelena je bila kod kuće i odlučila je da Dušana izvede u šetnju. Petar je želeo da ide sa njima, ali je ona to odbila.

Posle sat vremena vratili su se, a Dušanu je curela krv iz nosa i držao se za glavu.

  • Nije gledao gde ide pa je pao. Nije to ništa strašno.
  • A gde si ti gledala kada je on pao? Petar je bio ljut.
  • Ama sva deca padaju. Nije to ništa!
  • Dušan nije sva deca!
  • Ajde Petre, ne pravi debila od deteta.

Petar je osetio da je ona popila. Uzeo je Dušana za ruku, umio ga u kupatilu, nekako uspeo da mu zaustavi krvarenje iz nosa, a onda je pozvao taksi i sa detetom otišao kod lekara.

Kada se vratio, rekao je da je sa Dušanom sve u redu, da su mu i snimali glavu i da ništa strašno nisu videli na snimku.

Jelena se nasmejala i rekla da je ona znala da je dete u redu, ali da je on bolesni paničar.

Petar je dve večeri kasnije, posle popodnevne smene ostao na poslu, raspričao se sa Mikijem i onda ga je Miki pitao da li želi da proba da aplicira za Ameriku, tačnije za zelenu kartu? Bez mnogo razmišljanja Petar je pristao, i Miki je odgovorio na sva pitanja u njegovo ime i poslao mejl.

Onako usput je to ispričao Jeleni. Ona je odmah dreknula na njega. “ A ja i dete?“  Odgovorio je da od toga nema ništa, ali ako slučajno i bude, idu svo troje u Ameriku. Bacila je tanjire sa stola i šoljice pune kafe. Vrištala je od besa. Nigde ona ne ide, ovde ima čoveka koga voli i svoje dete i svoj dobar posao.

Petar je zurio u nju. Prvi put je priznala da voli nekoga drugog. Tada je shvatio da brak nije uspeo. Trebalo je to da mu bude jasno još prve godine, onda kada je krila da voli da pijucka sama crno vino. Ili onda kada je počela da odlazi iz kuće. Mesto je nije držalo.

****

Dva dana posle svađe, Jelena je spakovala Dušanove i svoje stvari i otišla je kod svojih. Kada se Petar vratio sa posla našao je ceduljicu na kojoj je kratko pisalo „Kod mojih sam. Podnesi zahtev za razvod i idi u Ameriku. Dušan ostaje sa mnom“. 

Išli su i u Centar za socijalni rad nekoliko puta. Petar je tražio starateljstvo nad sinom. Ona je onda izvadila njegove izveštaje od psihijatra. On je rekao službenici Centra da ona pije. Oboje su bili poslati na psihijatrijski pregled.

Posle izveštaja psihijatra, izveštaja Centra za socijalni rad, sud je odredio da Jelenini roditelji moraju da budu Dušanovi staratelji jer je majka Jelena nelečeni alkoholičar, a otac Petar se leči zbog psihičkih poremećaja, te je za dete najbolje da bude kod babe i dede, pošto srodnik- Petrova sestra, a Dušanova tetka nije stalno zaposlena.

Petar se tokom tog prvog ročišta izborio da jednom mesečno posećuje sina, u prisustvu Jeleninih roditelja. Nije bio baš najzadovoljniji zbog toga, ali ipak će viđati svoje dete.

Na drugom ročištu su im rekli da sačekaju u hodniku rešenje o razvodu braka. Već je odlučeno ko će biti staratelj njihovog deteta, a imovinu koju su stekli u braku nisu imali. Stan je bio Petrov. Ćutali su dok su čekali da se rešenje otkuca, ispečatira i pošto se neće žaliti, odmah će se staviti i pečat pravosnažnosti.

Službenica iz suda im je dala njihove primerke rešenja, rekla im da pogledaju da li je sve u redu i poželela im sreću. Jelena je ubacila rešenje u tašnu i izjurila iz suda, svom advokatu je rekla da se vide večeras.

U tom trenutku Petar je pomislio da je advokat čovek koga Jelena voli. Malo bolje ga je pogledao. Bio je to markantan gospodin, doteran, visok, malo puniji, ali ne preterano. Takođe je možda desetak godina bio stariji od Petra.

Pozdravio se na hodniku sa njim, a sa svojim advokatom se dogovorio da se vide negde na kafi ovih dana.

Čitao je rešenje o razvodu, bio je zamišljen zbog Jeleninog advokata, nije gledao u stepenice…promašio je dva stepenika i pao je. Jauknuo je i odmah je znao da je slomio nogu.

NASTAVIĆE SE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.