Daleko je Amerika, peti deo

Hidrocefalus. Hidrocefalus. Petar je izašao iz bolnice i samo su mu se ove reči vrtele u glavi. Njegov sin je rođen sa malo većom glavom, tako je rekao doktor. Rekao je i da to mora da se leči, i da jedna operacija možda neće biti dovoljna, već će tokom detinjstva morati da ih bude više. I u nekim slučajevima ostaju posledice, otežan hod, kognitivne smetnje.

Došao je kući i pozvao Slađu. Kada je ona došla Petar je počeo da plače. Sve joj je ispričao, a onda je ona uključila kompjuter i počela da traži, da postavlja pitanja.

Te večeri Petar je ostao trezan. Nije znao da li će Dušana odmah izvesti iz bolnice ili će on morati još tamo da ostane. Bio je ljut, jako ljut na Jelenu. Trebala je odmah, kada su se čuli, posle porođaja da mu kaže, da ga spremi na vreme.

****

Jelena je plakala dok su, tri meseca kasnije, sedeli u bolnici i čekali da se završi prva operacija. Možda će ostati samo na toj operaciji, a možda će..Petar nije želeo da misli o tome.

Jelena ga je optuživala da je on kriv, da je to zbog njegovog alkohola. On je vrteo glavom i uveravao je da to nije zbog njega, već da je ona imala neku infekciju u trudnoći. Tako su se međusobno optuživali.

Na poslu je Petar bio nervozan i jednom je došao pijan u studio. Posle emisije, koja se na sreću snimala, pozvala ga je Milena. Ona je sada bila jedan od nekoliko direktora te televizijske kuće. Zadužena za zaposlene. Pokazalo se da je to dobro za Petra.

  • Zato što si moj stari drug ne dobijaš otkaz. Ali, od sutra si na bolovanju. Ideš na lečenje Petre-
  • Ali ja..
  • Nema ali. Moraš. Ovakav nanosiš štetu i sebi i svojoj porodici. Dobijaćeš platu tokom bolovanja, naravno, ali neće biti povišice.

I stvarno je tako bilo. Sutradan je razgovarao sa Jelenom. Bila je srećna što on odlazi na lečenje. Njoj će mama pomoći oko Dušana, i njegova tetka je tu, ne mora da brine. Dušan je bio dobro. Lekari su pratili njegovo stanje posle operacije i još nisu davali nikakve prognoze.

*****

Koliko meseci sam tamo bio? Petar nije mogao da se seti. Sećao se samo maglovito, ljudi koji su ličili na njega. Svi su negirali da piju zato što moraju već su pričali da piju iz zadovoljstva. Neki drugi su negirali da su alkoholičari.

Svađali su se sa njim jer je ponekad vrištao u snu. Izbegavali su ga, plašili su se, znali su da on nema samo problem sa alkoholom. Jedino je sa njim razgovarao Miša iz Novog Sada. I on se bavio novinarstvom, i nije se nimalo plašio Petra. Slušao je Petrove priče o Dušanu i Jeleni, o Slađani, o poslu, o detinjstvu, roditeljima. O ratu Petar nikada nije pričao. Nikome, sem svom psihijatru.

Kada je izašao iz bolnice, izlečen od alkoholizma, odlučio je da više nikada u životu ne uzme čašicu u ruke. Jelena ga je čekala, bila je malo nervozna, ali je on mislio da je to zbog Dušana.

Lekari su rekli da novih operacija neće biti u skorije vreme. Dušan je morao malo da poraste, da bi bio spreman na nove izazove. Petru nije bilo jasno šta to znači, ali uživao je dok je posmatrao svog sina kako se igra, kako se smeje.

Život je tekao dalje. Jelena je opet zatrudnela ali je ubrzo izgubila bebu. Sve više se udaljavala od Petra. Čak je i čuvanje Dušana prepuštala svojoj mami.

  • Znaš dete, ona je mnogo osetljiva. Teško joj sve ovo pada.
  • Tetka Milka, sve je u redu.

Znao je Petar da nešto nije u redu, ali o tome nije želeo da razgovara sa taštom.

Kada je Dušan imao četiri godine, morao je na još jednu operaciju. Jelene tada nije bilo kod kuće tri dana. Na pitanje gde je bila, smejala se i rekla Petru da to nije njegova briga, da je morala da ode malo, da pronađe inspiraciju za pisanje. Osećalo se vino u njenom dahu. Petru je bilo jasno da ona pije i da ima nekog drugog. Znao je i da ona ne želi da radi, iako joj je on našao dva posla preko Milana, drugara iz gimnazije sa kojim se slučajno našao u gradu i sa kojim je obnovio prijateljstvo. Eto, imao je sada dva, tri prijatelja. Jednog kolegu tonca sa kojim je često ranije pio, Mišu koji se s vremena na vreme javljao iz Novog Sada i Milana, starog drugara.

Dušan je uspešno operisan i oporavljao se u bolnici. Jelena je otvoreno počela da pije i to isključivo crno vino. Spremala se da objavi treću knjigu, a otac joj je našao posao u stranoj firmi. Taj posao je prihvatila jer joj je imponovalo da se sreće sa strancima i da putuje.

Petar i njena majka su čuvali Dušana. Petar je redovno pio lekove, išao kod lekara. emotivno je bio prazan ali je utehu nalazio u sinu.

Krajem te godine Petar je dobio rešenje za nov posao. Novinar u desku. Dežurni novinar. To mu je teško palo. Na njegovo mesto  došla je neka devojka iz jedne političke stranke. Hvalila se po firmi da sve poznaje, one „gore“, što je Petra nerviralo u početku, ali se vremenom navikao.

Od Jelene se gotovo u potpunosti udaljio, sve manje je vremena provodila u kući, pogotovo posle izlaska nove knjige.

Dušan je rastao i bio je dobro. Osim otežanog pamćenja nije imao drugih kognitivnih smetnji, a i fizički je bio dobro. Jedino je on Petra činio srećnim.

NASTAVIĆE SE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.