Da li tražimo princa u poršeu ili onog što se vozi tramvajem?

Čitam sada tekst u „Večernjim Novostima“ o tome kako je sve više samaca. Kako smo postali probirljivi, imamo previše zahteva, i žene i muškarci.

Pa ovako: ja sam žena, odrasla na voždovačkom asfaltu. Družila se i sa advokatima ali i sa žestokim momcima velikog srca. Nisam rob ogledala i zbog toga možda nisam dovoljno kompetentna da pišem ovaj tekst.

Ali, poznato je da ja radim mnoge stvari iz inata..i teram po svom, tako da nastavljam ovaj tekst, bez straha da nisam stručna da pišem o tome.

Mediji nas bombarduju informacijama kako treba da se hranimo, oblačimo, šminkamo, ponašamo. I postoje dame koje rade sve to, po propisu.

Takve, cakum pakum dame traže obrazovanog, bogatog, lepog princa u poršeu.

Ja nisam iz tog filma. Još držim dijetu, ne da bih bila cakum pakum. već zbog sebe držim dijetu. Zbog svog zdravlja.

Ne pratim modu slepo i po svaku cenu. Ne šminkam se. I sama sam.

Otuđeni smo jedni od drugih. Otuđeni od porodice, rođaka, prijatelja, komšija. Naravno da se ta otuđenost prenosi i na emotivan plan.

Sakriveni iza ovih monitora živimo nekim životom koji možda i nije naš. Tu smo prelepe plavuše, alfa mužjaci, princeze i prinčevi.

To je jedna strana ove priče.

Na drugoj smo mi, obični, prosečni, mi koji ne robujemo ogledalu, ali ni predrasudama..pa smo opet sami.

Zašto?

Očekivanja možda i jesu velika kod nekih. Kod mene nisu. Važno je da taj neko -osoba x radi, kako se ne bi osećao neprijatno zato što ja imam primanja a on ne.

Taj x može da bude stariji. Može da bude razveden. Ne mora da ima porše. Dovoljno je samo da razume moje bubice i da ja razumem njegove bubice. I da je pročitao bar dve knjige u životu.

Lepota duha je mnogo, mnogo važnija od fizičke lepote.

Isto tako mislim i da taj neki x treba da traži osobu spram sebe. Besmisleno je da juri za malim sponzorušicama a izgleda prosečno, bonus nema mnogo love.

Maštam i ja o Hju Grantu ali ne mogu da ga imam..Ne ide bre! Čak i da živim u Americi, ne bi postojala šansa da budem sa njim.

A nisam od onih koji jure za poznatima..tu je izuzetak jedan pevač iz mog detinjstva 🙂

Znači, obe strane, i sa Marsa i sa Venere, moraju da budu svesni sebe. Tek tada mogu da se pronađu te srodne duše.

Ne moraju u svemu da se slažu, bilo bi to dosadno, ali ipak je poželjno da postoji mala, malecka spona koja spaja.

Gde naći onog PRAVOG, onu PRAVU?

U kafiću u kraju, u biblioteci, u prodavnici..Postoji i varijanta da vas prijatelji spoje sa nekim, što baš i nije nešto..prijatelji znaju da pogreše.

Tu je i internet. Postoje mnoge društvene mreže. Od Fejsa preko Twittera do sajtova za upoznavanje. Tu su i blogovi.

Opcija da upoznamo nekoga ima mnogo. Pa šta čekamo?

Čekamo da bacimo okove iz prošlosti, čekamo..plašimo se. Što smo stariji, teže je naći emotivnog partnera.

Zatvorimo sećanja u riznicu sećanja, budimo hrabri i odlučni..Život ipak ne može da čeka..živimo danas!

8 thoughts on “Da li tražimo princa u poršeu ili onog što se vozi tramvajem?

  1. „Znači, obe strane, i sa Marsa i sa Venere, moraju da budu svesni sebe.“
    Najteže je u životu biti svestan sebe!

    To što smo sami gledam na drugi način.
    Nisam još spreman da to gledanje „stavim na papir“ ali će se tema svakako naći i na mom blogu.

  2. Najvažnije otvoriti svoje srce i zaboraviti na sebičnost.. Ići samo srcem i ljubavlju… Ljudi se izgovaraju materijalnim stvarima… u stvari , mislim da je kod većine u pitanju strah od povređivanja i razočarenja… Kada je čovek otvoren i spreman za ljubav i davanje, ljubav i davane će mu se desiti <3 To je moje skromno mišljenje.. Otvorite svoje srce i živite sada <3 Zaboravite svoje sebične strahove …Volite iskreno, volite ljudsko biće i njegovu dušu.. i ne očekujte ništa materijalno… DDobićete na kraju sve .., Što je najvažnije dobićete ljubav i sreću <3 Put je težak i pun izazova… Naročito zbog strahova… vaš strah je vaš najveći neprijatelj 😉 samo otvorite svoje srce <3

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.