Da li su knjige naši najveći prijatelji?

Po mnogim istraživanjima, čitanje knjiga ima veliki učinak za naše zdravlje. Poboljšava kognitivne sposobnosti, kod mlađih čitalaca utiče na kreativno razmišljanje, kod starijih ljudi utiče na smanjenje pojave demencije.

Pored toga što pomažu da očuvamo neurološko stanje našeg organizma, one i terapeutski deluju kada su stres i problemi svakodnevnog života u pitanju.

Međutim, činjenica je da kod nas sve više ljudi razonodu i beg od problema nalaze u gledanju televizijskih emisija, reality programa i serija koje „opuštaju“- mislim na turske i ostale serije kojih ima mnogo.

Zabava se traži i na internetu. Društvene mreže Fejsbuk i Tviter imaju mnogo korisnika.

Knjige čitaju oni koji su tu naviku stekli još u detinjstvu.  Biblioteke su prazne, i imaju sve slabiji fond knjiga. Krivicu za to snosi vlast koja preko dvadeset godina građanima nudi „zabavu za milione“, počevši od magazina žute štampe do Grand emisija i reality programa.

Sa druge strane, renomirane izdavačke kuće objavljuju sve više knjiga novih pisaca. Broj web blogova različite tematike je takođe u porastu.

Novi pisci, mlađe i srednje populacije teško pronalaze čitaoce.

Današnje generacije mladih koji pišu na blogovima i na vlogovima- youtube blogeri, pišu i govore o modi, kozmetici i trendovima koje zanimaju mlade.

Ne dovodim u pitanje kvalitet takvih blogova i vlogova. Svi se trude da imaju što kvalitetnije i lepše blogove.

Ali, vraćam se na knjige. Da bismo sami napisali knjigu moramo osim talenta, da posedujemo i znanje potrebno da se napiše dobra knjiga, to je zanat koji se uči. Na prvom mestu, pre svega i iznad svega moramo mnogo da čitamo da bismo imali bogat rečnik.

****

Kako u današnjem svetu novih tehnologija usaditi deci ljubav prema knjigama? Najbolje je početi od ranog detinjstva sa slikovnicama i bajkama. Deci treba posvetiti vreme. Ne treba ih gurnuti ispred TV-a i dati im da stalno gledaju crtane filmove. Ni ti crtaći nisu kao što su nekad bili.

Tinejdžeri koji nemaju naviku da čitaju, i koji ovlaš pređu preko školske lektire imaju slabiji fond reči što se primećuje u svakodnevnom životu i na društvenim mrežama.

Odrasli i čitanje?  “ Bolje da si dva puta išla na more nego što si kupila te knjige“. “ Čitanjem se povlačiš u sebe“. “ Ne razumem šta vidiš  u tim knjigama“. “ Ja čitam novine i časopise, volum Star, Skandal i sve o našim zvezdama“. “ Ja se odmaram uz televiziju“.

Ove rečenice sam čula mnogo, mnogo puta. Dobijala sam kritike što mnogo čitam, umesto da šetam “ i kad je sneg lepo je šetati po njemu.“

Sve u svemu, kultura, bar kada pričamo o književnosti, ne nalazi se na listi prioriteta ove i svih prošlih vlasti. Profesori književnosti nisu motivisani kao nekada, mada postoje izuzeci, ne generalizujem celu profesiju.

***

Da li su knjige naši najveći prijatelji, pored kućnih ljubimaca? Jesu, svima nama koji volimo da čitamo i pasionirano pravimo kolekcije knjiga. Ostalima nisu.

Tužna stvarnost.

Ja sam introvertna osoba koja ne voli velika društva. Prija mi samoća i prijaju knjige.

Čitam sve. Ne delim knjige na laku i tešku literaturu. Svaka knjiga ima svoju vrednost.

I na kraju, umesto zaključka, dajem vam preporuku za duge jesenje dane pune kiša.

Edvard Radefurd, engleski pisac, napisao je predivne knjige o nastanku Rusije, Amerike i Engleske.

„Ruska“ u dva dela govori o istoriji Rusije, “ London“ u tri dela upoznaje nas sa zanimljivom istorijom Engleske i „Njujork“ u dva dela dočarava nam istoriju Amerike.

Ova tri značajna istorijska dela nisu pisana u formi dokumentaraca, niti se bave isključivo istorijom. Prate sudbine nekoliko porodica kroz vekove i na zanimljiv način obrađuju istoriju.

Preporučujem i Ken Foleta i njegovo „Stoleće“ i “ Stubove zemlje“ i “ Svet bez kraja „-u  dva dela.

U poslednje vreme čitam i domaće pisce ali o njima drugi put. 🙂

Ilustacija preuzeta sa interneta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.