Da li i koliko vrede online peticije?

Član 150.

Pravo predlaganja zakona i drugih opštih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača.

Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.

Iz Poslovnika Narodne Skupštine 

****

Mnogo volim decu. I sestrinu i svu ostalu decu. Zato što ih volim dajem svoj skromni doprinos kampanji za donošenje „Aleksinog zakona“.

Aleksa je bio dobro dete, ali je bio hiperaktivan, kako stoji u školskim beleškama. Aleksa je bio dete koje mašta i ima svoje snove. Maštao je da bude pilot kad poraste.

Aleksu su tukla druga deca iz odeljenja. Nosio je i gips i longetu i često bio u modricama. Nastavnici škole koju je pohađao nisu reagovali.

Aleksa je skočio sa trećeg sprata i poginuo. Nije više mogao da izdrži maltretiranje vršnjaka i batine.

Aleksa nikada neće igrati na maturskoj večeri. Neće se zaljubiti. Neće studirati. Nikada neće postati pilot.

*****

Internetom kruži online peticija za donošenje „Aleksinog zakona“. O Aleksi je snimljena i TV emisija. Potpisala sam peticiju, ali nemam snage da pogledam reprizu emisije. Jako boli kada umre dete.

Skeptična sam po pitanju internet peticija. Da li se zna gde one završavaju? Koliko su validne, bez obzira na povod za peticiju?

Postavljam sva ova pitanja i sebi i vama, zato što želim da se donese ALEKSIN ZAKON. Želim da se sankcioniše vršnjačko nasilje.

Na početku teksta nalazi se čl.15o Poslovnika NS. To je način na koji građani mogu da traže donošenje nekog zakona.

Koliko Beograd i Novi Sad, na primer, imaju stanovnika? Samo iz jedne od većih beogradskih opština može da se prikupi najmanje 30 hiljada potpisa.

Postoji mnogo udruženja građana. Dovoljno je da se jedno angažuje. Napiše se dopis nadležnom MUP-u za postavljanje štanda na tom i tom mestu, od tog do tog datuma i naglasi se vreme koliko će štand stajati na ulici.

Napiše se uvodno pismo Narodnoj Skupštini i nadležnim skupštinskim odborima. Uz pismo idu i potpisi građana.

Pravi se tabela sa sledećim podacima: ime i prezime-čitko, JMBG, adresa prebivališta, broj lične karte i potpis.

Na štandu mora da stoje primerci uvodnog pisma, mora da stoji i obeležje udruženja.

Sve ovo može da uradi i neka od brojnih političkih stranaka. Da napravi štand u Knezu, na primer. Za par dana imali bismo i preko potrebnih 30 hiljada potpisa.

Zašto ovo niko ne uradi? Ovaj način prikupljanja potpisa je najbrži i najmerodavniji za državu.

Ja lično mogu da pomognem oko papirologije, znam da napišem dopis MUP-u, znam da napišem pismo, napravila bih i tabelu..Ne mogu da stojim na štandu.

Ne želim u ovom tekstu da pišem o državi, o vladajućim strankama, niti želim da idem u dublju analizu problema vršnjačkog nasilja.

Dajem konkretan predlog svim političkim strankama, Udruženjima i sličnim organizacijama.

Dajem predlog jer mislim da se samo internet peticijom ne postiže ništa.

Ali, ukoliko je prikupljanje potpisa online u redu i ukoliko će ova peticija pomoći da se donese Aleksin zakon, onda i ja kažem ok..

7 thoughts on “Da li i koliko vrede online peticije?

  1. Šerovala sam jedan tekst na tu temu, a onda me je jedan komentar porazio- dokle ćemo krupne probleme u ovom društvu rešavati peticijama? Kada ćemo dobiti uređenu državu u kojoj za tim nema potrebe?

  2. Nisam poznavalac zakona. Ali prateći ostala događanja, očekujem da elektronska peticija ima istu vrednost kao i „papirnata“.
    Ako je već ozakonjen internet potpis i bankarsko poslovanje, peticija bi morala da ima istu težinu.
    Dodaj ovde link za peticiju.

  3. Potpisao!
    Ne znam da li zakon predviđa koje podatke treba da daju građani.
    Ovde se traži samo ime, prezime, mesto stanovanja i e-adresa.
    Da li je po zakonu obavezan JMBG? Ovde i bez JMBG ima dovoljno podataka o svakom potpisniku peticije pošto je tu e-adresa.

  4. Nisam mogla da odgledam ni prvu emisiju do kraja, suviše je bolno. Besna sam na ovo društvo koje ne reaguje da zaštiti najmlađe. Strašna je Aleksina sudbina…Iskreno, ne verujem u peticije, potpisala sam ih nekoliko i u lokalu, a i za neka važna društvena pitanja na širem nivou. Nikada se o tome nije javno raspravljalo, a daleko od toga da je ikada nešto urađeno.

  5. Rasprave zaista nije bilo ali se sećam da čovek koji je u SAMOODBRANI ubio provalnika pušten iz zatvora.
    Ne smem da tvrdim da je puštanje posledica onlajn peticije ali verujem da je i ona doprinela.
    Elektronske peticije sa velikim brojem potpisa vlastodršci zaista mogu i da zanemare ali se sam taj podatak može kad-tad upotrebiti protiv njih.
    Imajući u vidu da je postupak potpisivanja veoma jednostavan, smatram da ih treba potpisivati.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.