Cveće od plastike, četvrti deo

Saša je sve češće dolazio pijan. Marina se brinula zbog toga. Nije bio nasilan prema njoj, ljubio je i mazio dete, ali Marina je znala da donosi sve manje para od svoje plate. Troši ih na alkohol, znala je to.
Požalila se prvo njegovoj majci koja je tada počela da plače i priznala je da je Saša i ranije imao problema sa alkoholom. Marina je bila šokirana, Saša nije pio kada su se zabavljali i na početku braka.
Žalila se i svojim roditeljima i oni su predložili da Saša ode na lečenje. Oni će joj pomoći oko bebe koja je sada napunila već godinu dana.

I taj prvi rođendan malog Luke obeležilo je Sašino pijanstvo, ovoga puta teško. Zaspao je za stolom u restoranu u kome su slavili prvi rođendan. Marinu je bila sramota.
Sada su i prijatelji i rođaci znali da Saša pije. I tog dana, na Lukin rođendan, doneo joj je cveće od plastike. Marini je bilo dosta svega. Zaključila je da kupuje to cveće zato što je jeftino, a verovatno i nema para za neko lepo cveće, ruže na primer.

Rođaci i prijatelji su je savetovali da se razvede. Ona to nije želela. Volela je Sašu i dalje, bez obzira na sve a znala je i da on voli nju.

Prvi put je bio neprijatan prema njoj kada mu je spomenula lečenje. Bio je trezan i nervozan.

“ Ja nisam alkoholičar. Popijem ponekad,pa šta. Šta bre hoćeš od mene? Ko si bre ti da to zahtevaš od mene? “ I psovao je i drao se a onda je otišao. U kafanu, naravno.

Vreme je prolazilo. Saša je sve ređe bio trezan. Marina je počela da radi a Luku je vodila u jaslice. Plašila se da ga ostavlja sa Sašom koji je sve češće uzimao bolovanje. Nije želela da opterećuje ni svoje roditelje, da čuvaju Luku. Najbolje je da dete ide u obdanište, da se socijalizuje, tako je razmišljala.

Dani su joj postali pakleni jer je Saša postao agresivan. Jedno veče je prespavala sa Lukom u roditeljskoj kući. Ljubav prema njemu se ugasila. Želela je da se razvede.

Kada mu je spomenula razvod on je podivljao od besa. Tog popodneva je uzeo ključeve od automobila, njihovog zajedničkog i onako besan i polupijan izleteo je iz stana.

Nije ga bilo cele večeri. Negde, tokom noći, dva policajca su pozvonila na vrata i odmah je ustala da otvori. Nije ni spavala.

“ Žao nam je što moramo da vam saopštimo…“

Počela je da plače. Luka se probudio i on je počeo da plače. Probudila je prvo svoje a zatim Sašine roditelje.

Saša je imao težak udes i na mestu je ostao mrtav. Marina je sa ocem i sa Sašinim ocem otišla sutradan da identifikuje telo. Bilo je puno modrica.

Sahrana je bila velika i tužna. Saša je imao 44 godine kada je poginuo.

Marina je bila očajna. Krivila je sebe za njegovu smrt. Pala je u depresiju, a Luku su čuvali baba i deda, njeni roditelji.

Jedva se iščupala iz kandži depresije i to zahvaljujući činjenici da ima dete i da zbog njega mora da bude dobro.

Sašin alkoholizam i njegova smrt ipak su ostavili traga na njoj.

Prodala je svoj i Sašin stan i prešla da živi kod roditelja. Majka je stalno terala da jede jer je mnogo smršala.

Dan posle Sašine godišnjice smrti, sama je otišla na groblje. Nosila je cveće od plastike, sveću i paklicu cigareta koje je Saša pušio.

“ Oprosti mi ljubavi, oprosti mi sve. Ja sam tebi oprostila. I oprosti mi, ali ja moram da krenem dalje..zbog Luke..često te on spominje. Bićeš zauvek u njegovom
i mom srcu. Doviđenja..doći ću ponovo da te posetim. “ Plakala je dok je spuštala cveće i cigarete na grob. Sveća se ugasila, izgorela je.

Marina je još jednom pogledala u Sašinu sliku na spomeniku. Zatim se okrenula i izašla iz groblja. Krenula je u neki novi život. Ka nekom novom početku.

Verovala je da će biti bolji nego taj koji je proživela sa Sašom. Zbog Luke..ali i zbog sebe.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.