Crtica broj tri, najbolji prijatelj stariji brat

Dragi moj, najdraži moj prijatelju,

Po ko zna koji put pišem pismo, svesna da ga možda gore kao Anđeo ne možeš pročitati. I znam, opraštaš mi što ovo delim sa drugima. Želim da ceo svet sazna kakav si ti bio ČOVEK.

Dragi moj, kako da počnem pismo o Tebi i meni? Slučajno smo se sreli na stazi života. Spojila nas je politika. Ona te je od mene i odvojila.

Pamtim dan kada smo se upoznali u Nušićevoj 7. Tada nismo znali da ćemo biti prijatelji, da ćeš mi biti „stariji brat“ a ja tebi „mlađa sestra“ koju nemaš. Nemam ni ja rođenog starijeg brata.

Sretali smo se beskrajno mnogo puta. Vrlo brzo, prešli smo na porodične priče. O politici smo usput pričali. Bila je deo naših života.

O Tebi su pričali da si ovakav, onakav, izmišljali su afere. Samo smo tvoja ženica, deca, porodica i ja znali kakav si zapravo. Grubog izgleda a velike, mekane, predivne duše. Zli ljudi te nisu voleli, i mislili su da živiš na visokoj nozi. Znala sam pravu istinu i uvek te branila.

**

Gostovanje kod Vanje B.  Okrećeš se oko sebe, smeješ se i pitaš tvoju ženu i mene „Kako mi stoji odelo?“  pa se brineš da li ćeš mucati pred kamerama. Ona se smeje a ja te ubeđujem da to nije ništa i da treba da se opustiš. Nedelju dana kasnije, dok sam gledala snimak emisije, bilo mi je smešno, jer ti nismo baš najpravilnije namestili kravatu. Nije se to puno videlo. Nisi mucao. Bio si najbolji gost.

**

23.12.1996. Veče. U prvi mah me ne prepoznaješ i ne puštaš unutra. Tek kada ti G objašnjava da sam to ja, otvaraš vrata i brzo ih zaključavaš. Braniš Kralju da izađe jer je napolju visok stepen rizika, kako nam je objasnio gospodin T.

Jedemo neke hladne sendviče i besan si što moraš da pratiš Kralja. Bukvalno naređuješ advokatu da me doveze do kuće. Ovaj me usput pita šta si Ti meni. I kad mu objašnjavam da smo najbolji prijatelji i da imamo odnos „brat-sestra“ on ne veruje.

Tih dana me zoveš u tri ujutru, zbog nekih problema. Samo si Ti imao tu privilegiju da me budiš i zoveš u sred noći. I niko više. Rešavamo problem. Zajedno dočekujemo zoru.

***

Na proslavi te 1997.godine samo Ti i ja pijemo sokove. Pričaš mi o ljubavi i braku, da je vreme da se skrasim. Želiš da budeš provodažija po svaku cenu.

Dok sedimo u tvojoj kući nameštaš jedan „sastanak na slepo“. Pošto smo oboje bili smotani, razočaran si.

Te godine zahvaljujući Tebi ponovo dobijam posao. I kada je ispao problem sa poslom, ja te zovem oko ponoći. Pričamo i zoveš me kroz sat, sat i po. Kažeš samo „Malecka, sve sam sredio, ne brini!“

Sutradan me zovu na razgovor i ponovo pojedinci ne veruju da smo toliko bliski.

***

Pomagao si ljudima. Činio za njih sve šta je u tvojoj mogućnosti. Ja sam bila tu da i Tebi pomognem. Držali smo se čvrsto jedno uz drugo. U dobru i zlu.

Stalno si me kritikovao kako neću da dođem da vidim tvoj novi kabinet. Viđali smo se van tvog i mog posla. Ponovo si spominjao ljubav, novi posao, a usput i šta bismo mogli da uradimo jedno za drugo..da svima bude bolje.

***

Vreme je prolazilo. Kao da si znao da će se nešto desiti, rekao si tvom rođaku Z da vodi računa da mi se nikada ništa loše ne desi. „To je moja sestra, moja Malecka i neću niko da je zeza. Tvoje je da brineš o njoj.“ Ni Z a ni meni nije bilo jasno šta pričaš.

***

Crna, nesrećna 1999. godina. Petak, prvi oktobar. Naš poslednji razgovor. Javio se moj načelnik, koji je imao običaj da sedi u mojoj kancelariji i jede nešto slatko jer mu je „pao šećer“.  “ Zove te..“ izgovorio je sa strahopoštovanjem, uplašen, ne znam zbog čega.

Tog dana smo pričali sat i nešto. Nisam imala posla. Načelnik je izašao iz kancelarije ne želeći da smeta. Molio si me da pomognem nekoj baki iz tvog komišiluka. Rekla sam da obavezno dođe. Pričali smo o svemu i svačemu. O deci, tvojoj ženici, o novom „kandidatu“, o poslu. Tri puta si prekidao, pa nastavljao razgovor. Pozvao si me na večeru u nedelju popodne. Da se opustimo, da pogledam neke snimke i nove fotografije, i da se slatko ispričamo.  Kao da si nešto slutio, ponavljao si mi „Čuvaj se Malecka“ i sa teškom mukom smo prekinuli razgovor.

Nedelja, hladna, treći dan oktobra. Kum i kuma sede i piju kafu kod mene. Nije još podne. Odlaze brzo, i vraćaju se u roku od pet minuta.

“ Svi su poginuli! Zovi B“ kum kuka. Ne znam telefon. Počinjem da se tresem. Nekako nalazim broj i zovem.

“ Idi odmah kod nje i dece..poginuo je! “ B vrišti sa druge strane.

Skamenjena sam. Kao Zombi pakujem mobilni i dve kutije cigareta i nešto para. Odlazimo mama i ja. Kum sa kumom će doći kasnije.

Pijem lekove za smirenje. Grlim moju .. i obe se tresemo od plača. Deca su u komšiluku.

Ceo dan i celu noć provodim vreme u Tvojoj kući. Bez Tebe.  U dvorištu sam sama. Ne želim nikoga pored sebe. Gledam a ne vidim nikoga. Čekam tvog M da dođe sa mesta nesreće.

Dolazi, grli me i kaže “ Izgoreo je“…pada u nesvest, prilaze nam neki ljudi i posle su mi rekli da sam ponavljala „izgoreo..“

Ne sećam se ni ko me je vratio kući, ni kada.

Sutrdan pokušavam da napišem nešto za novine. Ne mogu. Šetam izgubljeno hodnicima. Zove me Glavni šef. “ Molim te, odnesi ovo sa S u Borbu i Politiku i idi kući. Nemoj da dolaziš na posao, tek posle sahrane, par dana posle. Dobijaš godišnji odmor od mene lično“.

***

Na sahrani sam išla pored našeg prijatelja B koji Ti se mesec dana kasnije pridružio. Sećam se samo tog detalja i trenutka kada me je B podigao i polivao vodom.

***

Dragi moj najdraži prijatelju, prošlo je toliko godina, a Ti mi još beskrajno mnogo nedostaješ. Volim te i dalje kao starijeg brata. Sa tvojom ženom se retko viđam. Kad god se vidimo, nas dve plačemo. U kontaktu sam sa Z. On ne dozvoljava da se nas dve vidimo jer kaže da posle smiruje obe, i da to ne možemo da radimo. Da su godine prošle i da moramo dalje. Pomaže mi Z u svemu. I ja njemu i celoj tvojoj porodici, uvek kad treba. Deca su ti porasla. Devojke. Lepe na Tebe.

***

U hramu „Svetog Vasilija Ostroškog“ palim sveću za Tebe. Za Tvoj mir.

Verujem dragi moj da ćemo se jednoga dana ponovo sresti. Na onoj zvezdi, zvezdi koja okuplja prave prijatelje. Bićemo tada srećni.  Da, tamo ćemo se sresti. Čekaj me..

***

Ovo je pored očeve smrti, moja najveća bol. Z mi je bio najbolji prijatelj. Čovek koji mi je uvek verovao, razumeo me. Čovek kome sam uvek verovala i razumela ga.  Prijatelj u pravom značenju te reči. Dobar, beskrajno pošten, plemenit.  Uvek je davao, nikada nije uzimao. Znao je da širi pozitivnu energiju oko sebe. Nikada se nismo posvađali. Mnogo, mnogo nedostaje. Sećanje na njega nikada neće prestati.

2 thoughts on “Crtica broj tri, najbolji prijatelj stariji brat

  1. Poslaću ti na mail link, priču sličnu tvojoj, samo je u pitanju rodjeni brat. Poslala mi osoba s FB, dozvolila mi da je pošaljem nekoe, kad procenim da bi trebalo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.