Crtica broj sedam, zaključak

Po treći put počinjem ovaj post. Nadam se da ću uspeti da ga završim.

Prethodnih šest crtica samo su delovi ogromne slagalice zvane “ bol za sva vremena“. I pesma o nekome koga neću i ko mene neće deo je te slagalice. Sačuvala sam od zaborava svoje voljene. Arhivirala sam dugogodišnju bolnu priču. Psiholozi kažu da se sve ovo zove „otežano tugovanje“ koje se sastoji od nekoliko faza.

Razum mi uporno govori da je vreme za fazu -kreni dalje. Bilo bi lakše da su životne okolnosti drugačije. Nisu i moram da prihvatim stvarnost, ma kakva da je.

Kroz maglu se sećam pozitivne energije u tekstovima o životu koje sam davno napisala. Pa gde se izgubila ta pozitiva? Možda je pojelo leto i možda se zbog ovog sivila oko nas ovako osećam.

OK, zatvoriću riznicu sećanja, zaboraviću na sve šta me je ove godine mučilo, i krenuću dalje.

Ovog puta bez velikih planova i očekivanja na svim životnim poljima. Ne vredi planirati jer se plan u trenutku pokvari.

Plašim se da krenem dalje, to je činjenica. Suviše je razočarenja i tuge na sve strane. Ali to je ŽIVOT, po ko zna koji put mi ponavlja glas razuma. Ponavlja mi i da ne mogu da vratim ni njega, ni najboljeg prijatelja, ni oca, ni sve drage ljude.

Dodaje razum da bi svi oni voleli da me vide srećnu. A šta je sreća? Uživanje u sitnicama. Sposobnost da se nosiš sa problemima koje donosi život. Na miran način, koliko je to moguće u zemlji ludoj, u zemlji u kojoj se ne zna kada će biti bolje.

To ludilo u zemlji i crtice od jedan do šest, i još ponešto, sve to utiče na tugu. Nanosi bol.

Ali, život kao nemirna reka teče dalje. I ja moram dalje. Znam da će mi oprostiti svi. Nadam se da ipak imam pravo da budem srećna, koliko je to moguće.

Ne. neću više da mračim. Ne mogu, ne smem to. Razum je ipak u pravu. A srce..srce je dovoljno veliko da ih sve čuva..i ono će se smiriti, znam to.

5 thoughts on “Crtica broj sedam, zaključak

  1. Nema tebi ko šta da prašta, slatka. Odbolovala si svoje i njihove muke , zauvek ih smestila u večnost svojim pričama koje sećaju na njih i kojima možeš uvek da se vratiš, a onda kada nastaviš svoj prekinuti put onako kako želiš, njihove duše će biti spokojne.

  2. Crtica broj sedam – zaključak.
    Znaš Jasmina, sve ovo što si u crticama pisala teško je komentarisati.

    Slažem se sa tobom:
    „Razum mi uporno govori da je vreme za fazu -kreni dalje. Bilo bi lakše da su životne okolnosti drugačije. Nisu i moram da prihvatim stvarnost, ma kakva da je.“

    Ako već moraju da budu crtice, mogu one i drugačije da se slažu…
    Crtica preko crtice! – – – – – +
    Pozdrav!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.