Čokolada

– Miloje, stani čoveče, ne daš mi da predahnem. Evo i ostali radnici su umorni.

– Ćuti Boro i radi. Radim i ja. Ovog meseca moram da zaradim više para. Mom Stanku je rođendan.

– Rođendan, pa neka Dara napravi one njene kiflice bez jaja i eto detetu rođendan. Stavlja se valjda i pekmez od šljiva.

– Boro, Boro, lako je tebi kad si neženja. Ne znaš šta su deca.

– A ti vala Miloje natovari ih šestoro. I sad ovde crkavaš kao predradnik a teraš i nas ostale.

– E moj Boro, drugačiju bi ti priču pričao da imaš porodicu.

Dva drugara, dva rudara su u jami pričali, i vreme im je nekako brzo prošlo. Kada se čuo zvuk sirene za odlazak kući, Miloje je prvi bio na kapiji.

****

Kod kuće su ga dočekali Dara i četvoro dece. Oni najstariji, Marija i Sreten višu nisu živeli sa njima. Sreten se preselio u veći grad, oženio, čeka povišicu da bi uzeo kredit za stan, a Marija se udala pre nekoliko meseci.

Dvoje usta manje na kazanu, znala je da kaže Dara i zbog toga bi se posvađala sa Milojem. On je voleo i Daru i svu svoju decu. Bog mu nije podario materijalno bogatstvo, ali on je znao da je bogat čovek, ima decu a ona su bogatstvo.

Tog dana je bio umoran a i kašalj mu se pogoršao.

– Idi Miloje kod lekara, molim te. Neka ti snima pluća. Nagutaš se tamo one prašine.

– Daro, hoću Daro. Samo da prođe Stankov rođendan. Sutra primam platu, a njemu prekosutra rođendan. Šesti. Pile tatino..kupiću mu veliku čokoladu, da mogu i ostala deca da pojedu, mesecima nisu jela čokoladu.

– Ja pravim puslica tortu. Skupismo i mala Brankica i ja nešto para. A i ove koke, baš nose puno jaja.

– Ženo moja, izguraćemo ti i ja i sva će nam deca porasti. I da mogu bar Brankicu da školujem.

– Miloje, dobiće ona stipendiju, odličan je đak, videćeš.

****

Sutradan Miloje dobi platu, ode u prodavnicu, kupi bakaluk i veliku čokoladu. Kad je došao kući, opet je bio zadihan. Kašalj ga je mučio.

Na Stankov rođendan majka pokloni svom najmlađem sinu pantalone koje je dobila po nižoj ceni, od žene sa obližnje tezge, a otac mu dade veliku čokoladu.

Nije mario Stanko za nove pantalone, bio je srećan što je dobio čokoladu. Baš je dugo nije jeo. Ali odlučio je da je sačuva, pa da jedu svi zajedno, kad nestane torte.

Torta se u kući Miloja Stevića pravila za rođendane dečije i za krsnu slavu. Pet puta godišnje.

Siromašni rudar i njegova žena prodavac na pijačnoj tezgi živeli su teško. Trebalo je još četiri jabuke, još četvoro zlatne dece da izvedu na put.

****

Tri dana kasnije, Miloju je pozlilo u rudniku. Kašljao je i krv i bio je malaksao. Odneli su ga u bolnicu, i javili Dari i Brankici.

Brankica je ostala uplakana da čuva troje male dece, a Dara se zaputila u bolnicu.

– Miloje moj, zaplaka se kada ga je ugledala bledog, sa onim cevčicama.

– Hajd ženo, ne plači. Tuberkoloza. Proći će. Sekiram se što neću raditi.

– Ne brini se ništa. I kuma Zora će da pomogne. I na njenoj tezgi ću prodavati naše proizvode. Nećemo gladovati, a i da gladujemo, ko da nam bi bilo prvi put. Važno da deca jedu. Ne sekiraj se, odmaraj.

****

Posle mesec dana pustiše Miloja na kućno lečenje. Savetovali su lekari more ili banju ne znajući da on nema novca, da teško živi. Videli su oni i da je Miloje dobar čovek i da je imao posete, i da ima šestoro zdrave i vesele dece, ali nisu znali za muke ovog običnog čoveka.

Dok ga je smeštala u krevet Dara mu reče da je najstariji sin doneo novac da plate struju i komunalije, a Marija, najstarija ćerka donela je pune kese hrane i dala majci novac. Ona i muž su živeli lagodnije nego oni. Miloju pođoše suze na oči. Baš dobru decu ima.

I taman se smestio, kad u sobu zaviri najmlađi, Stanko. Nosio je nešto u rukama.

– Tata, doneo sam ti čokoladu, čuvao sam je, nismo je jeli kad si ti otišao u bolnicu. Ajde, načni je ti, sigurno je u bolnici bila loša hrana, i treba da se zasladiš.

Miloju kliznu još jedna suza i čvrsto zagrli svoje najmlađe čedo, svog Stanka.

6 thoughts on “Čokolada

  1. I tako, krenuše mi suze. Ovih dana, ili čak godina, potvrđujemo da sve ide iz kuće, i da nema veće sreće od toga da je u kući sve u redu. Priča je teška, ali simbolično utešna… Hvala!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.