Čekanje

Čekanje je jedna od lekcija koje nam nudi život.

Kada se rodimo mi čekamo da prohodamo. Zatim ako ne volimo vrtić, mi čekamo da pođemo u školu.

U školi nismo baš najbolji pa čekamo da se ona završi. Lošiji đaci počinju da rade, oni vredniji upisuju fakultete i onda čekaju diplome.

Čeka se na posao. Zatim se čeka „dobra prilika“ za brak. Kad uplovimo u bračne vode čekamo decu. Čekamo zatim kredite, bonuse na poslu, đačke raspuste. Deca odrastu i osamostale se, a mi čekamo dane za penziju.

I kada dočekamo penziju, čekamo da dođu unuci kod nas, čekamo po Domovima zdravlja, čekamo.

Ceo život nam prođe u čekanju. Ne trudimo se da učinimo nešto van te takozvane „zone komfora“ i ne činimo ništa kako bi nam život bio lepši i bolji.

Čemu čekanje? Zar to tako baš mora kao što su radili i čekali naši preci? Zašto se život svodi na čekanje? Gde grešimo?

Grešimo što robujemo predrasudama, što pristajemo da budemo uniformisani u svemu, grešimo zato što nemamo hrabrosti.

Kao što vozovi prolaze, bez čekanja putnika koji kasne, tako i sam život prolazi.

To je lekcija života sa jednostavnim pitanjem koje glasi: „Da li želite da čekate ili ste spremni na izazove i rizik?“

Ljude koji su spremni na izazove, koji spremno rizikuju i razmišljaju drugačije od većine oni koji čekaju odbacuju. Ne vole ih. Neki ih mrze. Možda su ljubomorni na hrabrost tih ljudi koji ne čekaju da život prolazi mimo njih.

Ja sam rizikovala, bila spremna na izazove, i mogu slobodno da kažem da sam u tom periodu života ponekad osećala ono što se zove sreća.

Sada opet čekam. Ali neću dugo čekati. Spremna sam na novi izazov. Hrabro hitam ka nekom cilju.

A vi, da li ste stare čekalice ili ste dovoljno hrabri i spremni da prihvatite izazove i sve ono što život postavlja pred vas?

2 thoughts on “Čekanje

  1. Post je fantastican.Svaka moja rijec je ovdje suvisna,ali sam morala ostaviti komentar i cestitati na postu i odlicnoj poruci koju salje mnogim ljudima.Svaka cast. 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.