Čekaj me, treći deo

 Vreme je prolazilo a pismo od Igora nije stizalo.

Anita je gledala izveštaj sa studentskih demonstracija na koje nije išla. Znala je da se ništa ozbiljno ni veliko neće promeniti. Predano je učila za povratak na fakultet. Učila je da ne bi razmišljala o Igoru koji je naglo prestao da se javlja.

Čula se jednom sa tetka Mirom, rekla joj je da se Igor javio iz Pariza i da tamo već radi. Bio je zadovoljan.

Jednog jutra je dobila razglednicu sa slikom Pariza. “ Draga Anita, evo me u Parizu. Zahvaljujući našim ljudima ovde, našao sam posao i stan. Zadovoljan sam, ali mi ti nedostaješ. Čekaš me, zar ne? Tvoj Igor“

Da, čekam te, pomislila je ogorčeno. Idem ponekad sa bratom na igranke i to je sve od mojih izlazaka. Niko mi ne prilazi jer svi znaju da sam tvoja devojka. Sve svoje misli je izgovarala glasno dok je u rukama držala Igorovu razglednicu. Nije ostavio adresu na koju bi mogla da mu odgovori.

Sve joj je to izgledalo čudno. Ko zna čime se on to bavi, i da li već ima novu devojku a meni ne sme da prizna da je zaboravio na sva obećanja.

Samo je majci ispričala svoje strahove. Majka je posmatrala svoju uplakanu kćerku ali nije znala kako da je uteši. Brat je takođe primetio da je Anita utučena. Bio je ljut na Igora.

Sve sumnje su se početkom decembra pokazale kao tačne. Prvo je u Beograd stigla Jelena. Došla je kod Igorovih roditelja i rekla da je ona Igorova devojka, da je trudna, a da Igor stiže za par dana. Bili su šokirani i nespremni na još jedan šok.

Igor je došao u pratnji milicije. Deportovan je iz Francuske zbog provala i tuča. Sve je to tetka Mira u suzama pričala Aniti. “ Obrukao je i nas i tebe. I ko je Jelena? Kćerka nekog čoveka koji radi u našoj ambasadi. Otac je vratio u Beograd jer je trudna. Kuku nama…On je u zatvoru. Otkrilo se da je i ovde bio povezan sa kriminalcima, a bez vize je prešao francusku granicu. On će me sahraniti.“

Anita je plakala danima. A onda je prestala. Davala je ispit za ispitom. Fakultet je završila sa desetkama. Onda joj je stigao poziv od tetke iz Švajcarske, zvala je da dođe kod nje i teče. Poslali su joj novac za avionsku kartu i garanciju za vizu.

Kada su je roditelji i brat ispraćali sa Surčinskog aerodroma nikome nije imala da kaže “ Čekaj me „.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.