Čekaj me, prvi deo

 

“ Čekaj me“ izgovorio je te dve reči na stanici punoj ljudi koji su dočekivali i ispraćali svoje najbliže. Ušao je u prašnjavi kupe, seo na izlizani somot koji je prekrivao sedište. Ustao je i kroz prozor video nju, uplakanu osamnaestogodišnju devojku, duge crne kose, u farmerkama i očevoj košulji. Brisala je suze maramicom i pokušala da se osmehne. Poslao joj je poljubac. Čuo se zvuk lokomotive. Voz je krenuo. Bilo mu je teško. Nerado je ostavljao Anitu u gradu u kome je rođen, u kome je sanjao najlepše snove. U kome je završio fakultet. “ Čekaj me“, prošaputao je i zatvorio oči.
Nije imao dovoljno novca da putuje avionom do Tivta. Njegovi roditelji su izgubili posao i on je morao da ode, da radi u zemlji koju nije poznavao. Redovno će im slati novac. Malo im je ostalo do penzije. A kada se snađe u zemlji koju nije poznavao, i kada zaradi dovoljno novca, vratiće se. Obećao je to roditeljima. Aniti.I samom sebi.

Anita je dugo stajala na peronu. Gledala je voz koji je odlazio. Tek kada je sasvim nestao sa njenog vidika okrenula se i krenula kući.
Na tramvajskoj stanici je bilo mnogo ljudi. Bilo je onih koji su nosili putne torbe i onih koji sa sobom nisu imali nikakav prtljag.

Ušla je u svoju ulicu punu lipa. Morala je da spremi ručak bratu koji je ležao sa gipsem na nozi. Ručak za roditelje koji su radili. Otac u fabrici a majka kao knjigovođa u jednom preduzeću. Čekale su je i knjige. Rimsko pravo, krivično pravo.

Te godine je upisala fakultet. Želela je da ga završi i počne negde da radi. Da i ona sama ide u Trst i kupi roditeljima i bratu sve što požele. To im je dugovala.
Brat je pre nesreće na mopedu išao u Trst. Doneo joj je farmerke i gomilu garderobe. Bavio se švercom, drugi posao nije mogao da nađe iako je tih šezdesetih godina bilo posla. Ali ne i za profesora filozofije koji je odbijao da svoje znanje proširi i predaje marksizam u nekoj školi.

Anitina porodica, baš kao i Igorova nije pripadala svetu koji je nastao pre dvadesetak godina. Kada su došli pobednici koji su proterali pravu religiju i uspostavili novu. Religiju komuninizma.

Zbog odbijanja da uđe u Partiju njen otac je radio u fabrici kao običan radnik. Premešten je sa mesta ekonomiste u fabričku halu. Njegovi su bili državni neprijatelji posle rata. Bio je srećan što je uopšte imao posao. Na majku nisu vršili pritisak znajući da su njeni bili heroji prošlog rata.

Igorovi roditelji nisu bili te sreće. Otac je izgubio posao posle prijave njegovog kolege da je krao pazare koje je primao kao blagajnik u trgovinskom preduzeću. Majka je zbog muževljeve krađe takođe otpuštena.

Da, sve se to dešavalo u zemlji koja se gradila, u kojoj se stvarao bolji život za sve društvene slojeve. I samo oni lojalni Partiji i Programu mogli su da napreduju. “ Neprijatelji “ su morali da se snalaze kako bi preživeli. Njihova deca su napuštala zemlju.

O svemu ovome je Anita razmišljala dok je bratu pomagala da složi garderobu i ostalo šta je doneo iz Trsta.

NASTAVIĆE SE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.