Posleponoćna seansa

Ponoć je davno prošla. Palim cigaretu. Počinje još jedna posleponoćna seansa. Seansa u kojoj nije prisutan psiholog, psihijatar, psihoterapeut. Nisu potrebni. Sama se borim sa svojim sećanjima. Nisam popila tableticu za spavanje. Izbegavam to da pijem. Samo u retkim prilikama, kada moram rano da ustanem. Tada rano odem na spavanje i tabletica pomogne da lakše… Pročitaj više »

Klupe u parku

Klupe u parku su bile prazne. Čekale su da neko sedne na njih. Da uživa posmatrajući opalo lišće. Nikoga nije bilo. Park je bio pust. Milena je tog jutra izgubila muža. Preminuo je u obližnjoj bolnici. Ona najgora bolest čije se ime šapatom izgovara. Milena je krenula kući, da javi deci i rodbini tužnu vest.… Pročitaj više »

Poslednja šansa

Nad ravnicom se lagano spuštalo veče. Marija je popila svoj čaj od kamilice i pojela parče hleba sa domaćim maslacem koji joj je donela komšinica Mira. Upalila je svetlo, zatim ga ugasila. Voli mrak. U danima njene mladosti živelo se u mraku, samo sa svećom, sve dok struja, mnogo godina kasnije nije stigla u selo.… Pročitaj više »

Moj alter ego i ja, drugi deo

– Dobar dan, imaš li želju da nastavimo? – Naravno, sa zadovoljstvom. – Koje vrste depresije, po tebi postoje? – Teška, ona klinička, srednja i sasvim blaga. U medicini se one drugačije zovu. Najteža je ta klinička, jer potpuno onesposobljava čoveka. – Vidiš li sebe kao depresivnu osobu? – Više ne. Posle nekoliko težih epizoda… Pročitaj više »

Imam slobodu

Hodnik je dugačak i nije mnogo širok. Na tavanici su neonke. Neke svetle neke su pokvarene. Zidovi hodnika su obojeni tamno zelenom bojom. Gledam po ceo dan te zidove, kao i zidove ćelije u kojoj se nalazim. Trenutno sam sam. Cimer je prošle nedelje odslužio svoju kaznu i otišao je kući. Zovem se Toma, puno… Pročitaj više »

Neobičan dan sa Daliborom Ćulibrkom

Moj današnji gost je Dalibor Ćulibrk. Pisac, muzičar. Ima trideset jednu godinu i do sada je objavio tri knjige ( dve novele i jedan roman ). Živi u Ripnju, prigradskom naselju opštine Voždovac. Povod za ovaj intervju je nedavno objavljena knjiga „ Neobičan dan“. Neobičan dan SD: Dalibore, sudeći po reakcijama koje dobijaš na Fejsbuku,… Pročitaj više »

Cveće od plastike, četvrti deo

Saša je sve češće dolazio pijan. Marina se brinula zbog toga. Nije bio nasilan prema njoj, ljubio je i mazio dete, ali Marina je znala da donosi sve manje para od svoje plate. Troši ih na alkohol, znala je to. Požalila se prvo njegovoj majci koja je tada počela da plače i priznala je da… Pročitaj više »

Cveće od plastike, treći deo

Dva meseca pre svadbe Marina, Saša i Marinini roditelji išli su u posetu Sašinim roditeljima. Saši je bilo neprijatno zbog njihove skromne seoske kućice, zbog siromaštva iz koga je potekao. Međutim, Marinini roditelji nisu želeli da se on oseća neprijatno i nisu iznosili nikakve komentare na račun kuće i okućnice. Sašini roditelji su ih srdačno… Pročitaj više »

Cveće od plastike, drugi deo

Tog dana kada je prvi put pozvao na piće, sedeli su u nekom tihom kafiću i pričali. Marina se čudila samoj sebi što priča o svom poslu, obavezama, nedostatku slobodnog vremena. Saša je pričao o tome kako je iz malog mesta došao u velegrad, kako se snalazio, kakav život sada vodi. Posle kafića šetali su… Pročitaj više »

Cveće od plastike

Bilo je to u ono vreme kada je bila popularna pesma Snežane Savić “ Topolska 18″. Marina, visoka, crnokosa devojka, imala je tada dvadeset dve godine i glava joj je bila puna snova i ideala. Za razliku od svojih vršnjakinja koje su studirale ili bezuspešno tražile posao, Marina je već radila. Imala je uspešnu karijeru… Pročitaj više »