Zaboraviću

Zaboraviću sve priče koje sam napisala zaboraviću sva pisma koja nisam, i koja jesam poslala Zaboraviću sva naša godišnja doba i pesme koje su bile naše Zaboraviću na Ljubav Zaboraviću i na ove reči koje upravo pišem kada budu napisane, samo ću zaboraviti I ovu pesmu o nama ću zaboraviti

Autobus 31, klinke, turbo folk, i dom zdravlja :)

Kada je dan dosadan onda je dosadan do kraja. Kada je dan zanimljiv, onda je super zanimljiv. Dakle, krenem ja posle prvog Doma zdravlja, u drugi Dom zdravlja – moj mesno nadležni. Dolazi trideset kec, prazan. Na Karađorđevom parku krećemo ka Ustaničkoj. Kratka destinacija. Glava me strahovito boli, ne mogu da podnesem buku, ali…Bila sam… Pročitaj više »

Ljubav za sva vremena

Ledena kraljica je doživela da joj se otopi srce, baš kao što se otapa sneg u martu. Jedno veliko Srce je poslalo SMS poruku „Nadam se da si dobro“. Te reči su bile dovoljne da se led istopi, i da se ona iskrica ljubavi pretvori u vatru. Razumela je poruku. Njemu je stalo. Srce stalno… Pročitaj više »

Groficina Novogodišnja

Narode moj, skroz ste me zaboravili 🙂 Ja sam 2012.godine baš ovde napisala prvi deo svoje autobiografije, zatim sam nestala i pojavila se 2014.godine kada sam bila patetična k´o patika. Prvo sam vam se 2012.godine hvalila i žalila na jednog Maxa, zatim sam 2014. kukala zbog Žmua kome posao loše ide. Život je u međuvremenu… Pročitaj više »

Buđenje

Udobno se smestila na trosed u svojoj dnevnoj sobi. Čaša soka od narandže, pepeljara, cigarete i upaljač oko nje. Unutar nje sećanja koja žele da isplivaju na površinu. Vrište u njenom grlu. Osuđuju je. Traže da ispravi greške. Debela prasice, ustani, pokreni se. Budalo jedna! Nekad si bila Princeza i oko sebe okupljala paževe koji… Pročitaj više »

Naftalin

„Naftalin“ tako ga je zvala. Podsećao je na one reči „kao iz naftalina“. Nije želela da koristi reč STARMALI jer se nije radilo o dečaku, već o muškarcu u najboljim godinama. Upoznala ga je slučajno, i na prvi pogled je delovao sasvim okej. Ah, na prvi pogled. Zna taj pogled da prevari. Malo kasnije je… Pročitaj više »

Posleponoćna seansa

Ponoć je davno prošla. Palim cigaretu. Počinje još jedna posleponoćna seansa. Seansa u kojoj nije prisutan psiholog, psihijatar, psihoterapeut. Nisu potrebni. Sama se borim sa svojim sećanjima. Nisam popila tableticu za spavanje. Izbegavam to da pijem. Samo u retkim prilikama, kada moram rano da ustanem. Tada rano odem na spavanje i tabletica pomogne da lakše… Pročitaj više »

Klupe u parku

Klupe u parku su bile prazne. Čekale su da neko sedne na njih. Da uživa posmatrajući opalo lišće. Nikoga nije bilo. Park je bio pust. Milena je tog jutra izgubila muža. Preminuo je u obližnjoj bolnici. Ona najgora bolest čije se ime šapatom izgovara. Milena je krenula kući, da javi deci i rodbini tužnu vest.… Pročitaj više »

Poslednja šansa

Nad ravnicom se lagano spuštalo veče. Marija je popila svoj čaj od kamilice i pojela parče hleba sa domaćim maslacem koji joj je donela komšinica Mira. Upalila je svetlo, zatim ga ugasila. Voli mrak. U danima njene mladosti živelo se u mraku, samo sa svećom, sve dok struja, mnogo godina kasnije nije stigla u selo.… Pročitaj više »

Moj alter ego i ja, drugi deo

– Dobar dan, imaš li želju da nastavimo? – Naravno, sa zadovoljstvom. – Koje vrste depresije, po tebi postoje? – Teška, ona klinička, srednja i sasvim blaga. U medicini se one drugačije zovu. Najteža je ta klinička, jer potpuno onesposobljava čoveka. – Vidiš li sebe kao depresivnu osobu? – Više ne. Posle nekoliko težih epizoda… Pročitaj više »