Kad zaborav ne postoji, drugi deo

Srđan je bio desetak godina stariji od mene. Upoznala sam ga kod drugarice na rođendanu. Igrali smo uz jednu Madoninu pesmu. Uneo je smeh u moj život. Mislila sam da je vreme suza prošlo. Bili smo zajedno i kada sam završila treću godinu pravnog. Svi su mislili da ćemo se venčati. Oboje smo to želeli. […]

Kad zaborav ne postoji

Sećanja dopiru do najranijeg detinjstva. Zapravo, samo jedno je sećanje iz tog perioda. Tetka i baba me vode iz poslastičarnice. Imam belu haljinicu sa crvenim cvetićima. Ne gledam ispred sebe. Padam u prašinu, sladoled se topi, plačem. Zar i prvo sećanje mora biti obavijeno plačem? Kao da se neću naplakati kad malo porastem i postanem […]

Investitor

Boško je odrastao u bogatoj, imućnoj porodici. Otac mu je radio u Švajcarskoj, a majka kao profesor muzičkog u jednoj srednjoj školi. Boško je imao gomilu igračaka, ali najviše je voleo da se igra sa lego kockicama koje je imao u velikim količinama. Zidao je sa njima kuće, zgrade, dvorce. Ljubav prema građevinarstvu nastavila se […]

Nova verzija Crvenkape

Da li se još neko seća one Crvenkapice, vuka i bake? Bila je to šarena laža, samo su klinke zbog Crvenkapice počele da nose crvene kape i šeširiće. Istina je veoma čudna, ali bar meni prihvatljiva. U nekom velikom gradu, u ogromnoj kući sa bazenom, džakuzijem i svim čudima tehnike živela je porodica, hm..nazvaću je […]

Vraćam se

Želim da mi se vrati napisao je pismo i to nije bilo pismo očajnika već nekoga ko ne zna drugačije da voli Želim da se vrati a ne zna kako je teško vratiti se hodati stazama kojima si davno već hodao lutati sećanjima kao u lavirintu Ili možda zna? Vratiti se zapravo je lako samo […]

Džep starih farmerki

Dugo je lutao. Radio kao konobar u Londonu, kao taksista u Minhenu, bio partner u firmi svog drugara iz srednje škole u Moskvi. Vratio se u svoje rodno mesto posle dvadeset godina.  Zatekao je ostarele roditelje, oronulu kuću, čuo je da su se devojčice koje su nekada bile zaljubljene u njega udale i već imaju […]

Novčić

Noć se pretvarala u dan kada je ustala iz kreveta i otvorila prozor. Nakon neprospavane noći prijala joj je svežina. Na mahove ju je obuzimala sreća. Sreća jer je našla privremeno rešenje. Sreća jer će tokom dana napuniti frižider i platiti račune, a ostaće valjda i za dečiji džeparac za par dana. Duboko je uvukla […]

Zaboravi me, treći deo

“ Kristina, moram nešto da ti kažem, ali se plašim da ćeš me pogrešno razumeti.“ Dejan je izgledao pomalo zbunjeno. I ja sam bila zbunjena. “ Mislim da mi se dopadaš-rekao je pognute glave. “ Ja mislim da smo mi samo prijatelji. Etika ne dozvoljava dublje odnose između pacijenata i medicinskog osoblja kao i lekara. […]

Zaboravi me, drugi deo

Te noći sam više puta obilazila pacijente. Uglavnom su svi spavali ali bilo je onih i koje je mučila nesanica. Jedan od njih je bio Dejan. “ Imate li malo vremena da razgovaramo?“ upitao me je dok sam ulazila u dvojku. “ Naravno Dejane, kako ste? “ Od vaših lekova koje mi dajete preko infuzije, […]

Zaboravi me

Zima je te godine bila izuzetno hladna. Žalila sam što nisam sačuvala deo letnjeg godišnjeg odmora za ovaj hladni period. Ovako sam morala da se klizam od posla do kuće i nazad. Uglavnom sam radila noćne smene. Bolnica se, srećom, nalazila u blizini moje ulice tako da sam na posao dolazila pešice, ali klizala sam […]