Ćaskanje sa Natašom Đurović „dokonom domaćicom“

Natašu Đurović poznajem putem Fejsbuka već nekoliko godina. Spojila nas je ljubav prema lepoj pisanoj reči.

Nataša je diplomirani pravnik bez posla. Kraljevčanka. Mama. Domaćica. Dobar prijatelj. Pisac, kolumnista, esejista.
Za sebe kaže da je” po zanimanju diplomirani pravnik, bez zaposlenja naravno, a po opredeljenju borac protiv svega što predstavlja granicu i prepreku za život u kome ljubav i čovečnost imaju glavnu ulogu.”
Nedavno je u izdanju izdavačke kuće “SVEN” objavljena zbirka kolumni Nataše Đurović pod nazivom „ Dnevnik dokone domaćice“. Te priče su ranije objavljene na portalu KONKRETNO za koji Nataša piše već nekoliko godina.
Maestralan opis ove knjige dao je Ivan Rajović na portalu Krug.

Dnevnik dokone domaćice

Nataša, drago mi je što si pristala na ovaj intervju. Na početku moram da pitam- kako si odlučila da priče pretvoriš u knjigu?

Hvala tebi, Rado. Drago mi je da smo se upoznale i da nas je, sem pisane reči, spojilo i, danas, veoma nepopularno zanimanje domaćice. Ti slučajna, ja dokona…
Odluka da budem pisac je stara skoro koliko i ja. Istina, na objavljivanje knjige sam čekala duže nego što sam planirala, ali eto, dočekala sam.

Da li je ta odluka bila laka ili teška?

Ne bih mogla reći da li je odluka laka ili teška, ali ako moram da biram, pre bih rekla da je odluka kao odluka laka, ali druge stvari su, bar kod nas, teške.
Da ću se baviti pisanjem, bilo je izvesno, a počela sam poezijom. Kasnije su, sticajem okolnosti, na red došli eseji, priče…

Zašto se knjiga baš zove “Dnevnik dokone domaćice”?

U vremenu kad su titule i zvanja na ceni, ja se deklarišem kao domaćica. Naveliko se priča o zdravom društvu, porodici i svemu što čini njegovu osnovu, a sa druge strane, sramota je biti domaćica. Nema u tome ništa loše niti ponižavajuće, jer brinuti o onima koje voliš, pa i kroz taj segment, je sasvim normalno.

A dokona? Za svoje okruženje sam uvek bila dokona, jer se ostvarujem kroz pisanje, kreativni rad, učenje i sve ono što za mnoge predstavlja gubljenje vremena. Dakle, to sam ja!

Koliko je promocija održano do sada i kakvi su utisci?

Knjiga je izašla u septembru, i do sad je održana promocija u Kraljevu, za moje sugrađane i prijatelje. Tokom narednih meseci imama zakazano nekoliko promocija, a 31. Oktobra sam u Loznici u klubu pisaca “Vukovo pero”, čiji sam član.
Knjiga je predstavljena i u Zvorniku.
Što se utisaka tiče, do sada su, uglavnom, pozitivni, a kakvi će biti-videćemo. Nadam se da se neće mnogo promeniti.

Kao nov pisac na književnoj sceni Srbije kakav odnos imaš sa izdavačem, i sa medijskim promovisanjem knjige?

Izdavač je “Sven” iz Niša. Ne mogu reći da sam zadovoljna, a ni da sam nezadovoljna, jer ovo je bilo učenje, što se mene tiče. Kad se nešto prvi put radi, čovek ne zna sa čim može da se sretne. Teorija je jedno, praksa drugo.
Što se tiče medijskog promovisanja knjige, zadovoljna sam. Pri korak je bio uspešan.

Gde čitaoci ovog bloga mogu da kupe tvoju knjigu?

Do informacija o kupovini knjige “Dnevnik dokone domaćice” može se doći slanjem poruka u inboks https://www.facebook.com/Natasa.smiljeart. Cena je veoma pristupačna, a moj rad mogu pratiti na portal “Konkretno”, “AS” i sajtu “Akademos”, kao na fb stranici https://www.facebook.com/djurovic.natasa/notifications/

 

Pisanje kao strast

Nataša, pišeš na dva portala priče, kolumne, eseje. Kada si i kako spoznala ljubav prema pisanju?

Sa ljubavlju prema pisanju, slikanju i jezicima sam se, čini mi se rodila. Pokojni deda, Radovan Jovičić, bio je satiričar. Ima objavljenu knjigu.
Prvu pesmu sam napisala u drugom razredu, dobijala nagrade na literarnim konkursima, a prva je stigla već u trećem. “Dečje novine” , tada veoma popularan časopis, su raspisale konkurs. U pitanju je bila pesma o pilotima.

Da li je teško pisati za internet portale?

Zavisi od portala, od tematike. Na portalu “Konkretno” nije, jer se ne cenzuriše, (lektorisanje ne spade u cenzuru, a imam utisak da mnogi to mešaju),nema određene teme, niti je bilo ko uslovljen nečim, sem korektnošću u odnosima prema kolegama, što se i podrazumeva.

Koje je tvoje mišljenje o ekspanziji blogova i objavljenih knjiga u Srbiji?

Blogovi su dobra stvar za sve koji žele da se na neki način ostvare u pisanju, fotografisanju ili bilo čime drugim što smatra da dobro radi i što bi hteo da podeli sa drugima. Postoje blogovi čija tematika mi je zanimljiva i koje sa zadovoljstvom čitam, ali ih neću imenovati, jer je spisak prilično dug a i da ne bih nekog izostavila. Postoje, takođe, blogovi čija tematika mi nije bliska, ali to ne znači da nisu dobri i da ne treba da postoje, a što se hiperprodukcije u književnosti tiče, definitivno je kvalitet zanemaren. Mnogo je komercijale i nekvalitetnog štiva, koje nikad ne bi došlo do izražaja, da iza autora istih ne stoji čitava mašinerija sa velikim novcem na čelu.

Da li je u planu i nova knjiga, ili roman, odnosno, planiraš li da se baviš pisanjem profesionalno?

Planiram. Volela bih da sam imala priliku da se ostvarim i kao pravnik, jer sam to zanimanje odabrala iz ljubavi prema ljudima, ne zato što lepo zvuči ili što na Pravnom fakultetu nema matematike.
U planu je još mnogo knjiga, ali o tome – kada dođe vreme.

Da li je pisanje samo ljubav ili je ono i strast?

I jedno i drugo.

Ćaskanje sa Natašom

Nataša, prelazimo na lakša pitanja 🙂

Da li je teško biti mama, domaćica i istovremeno pisac?

Biti mama je zadovoljstvo, domaćica takođe, kao i pisac. Imam podršku svog deteta na koje sam, zbog toga, ponosna. Inače, moja ćerka je radila crtež za naslovnu stranu knjige.

Ko je tvoj književni uzor?

U srednjoj školi, otkrila sam Ivana Rajovića. Nije mi bio samo književni uzor, već kao čovek i neko ko je imao veoma progresivne ideje. Desilo se, eto, da mi je, kasnije, bio velika podrška na putu kojim sam krenula.
Inače, volim Pavića, a na portalu “Konkretno” mnogo je dobrih, , savremenih pisaca. Neki su uspeli da se afirmišu, a neki će, sigurna sam,uskoro.

Šta čitaš u slobodno vreme, kada ga pronađeš?

Imam vremena za čitanje, kuća mi je puna knjiga. Trenutno čitam o ranohrišćanskim mitovima.

Da te sutra imenuju za ministra kulture, šta bi prvo uradila?

Neće me imenovati, baš zato što se zna šta bih uradila, ali volim da maštam, pa mi nije problem da sebe zamislim kao ministra u bilo kojoj oblasti. Kad je kultura u pitanju, prvo bih je vratila u porodicu, zatim školu, jer to je širok pojam i nešto što se, definitivno, gubi; radila bih na tome da se kulturnim događajima vrati “dostojanstvo”. Mislim da je selo, u pogledu kulture i kulturnih dešavanja, zapostavljeno.

Nataša, postoji li sreća i kako bi je ti definisala?

Postoji! Svako ima svoju definiciju sreće. U suštini, to je skup malih stvari, kojih često nismo ni svesni. Ne moraju se uvek ticati nas, dovoljno je da nam izmame osmeh, a ponekad i suzu, što da ne?

Kako izgleda tvoj običan dan, ukoliko nije tajna?

Prvo što uradim-alarmu kažem da je dosadan. Ali, ne sluša, nego nastavlja da zvoni. Nadalje je sve poznato. Običan dan koji podrazumeva obaveze, ali i lepe stvari, trenutke rezervisane za prijatelje, pisanje, kreativnost, kućne poslove, gunđanje…

Da li je čaša polupuna ili je poluprazna?

Taman je kako treba! Ne valja ni kad je do vrha puna.

Opiši nam tvoj „recept“ za preživljavanje u ovim teškim, surovim vremenima.

Volim život! Najbolje tek dolazi!

 

I za kraj, da li ti se dopadaju ova pitanja, ili bi nešto dodala, oduzela?

Pitanja mi se dopadaju, bez izuzetka i drago mi je što si mi dala priliku da odgovorim na njih.

Hvala na odvojenom vremenu, nadam se da ćemo jednom popiti pravu kafu, i da će virtualno poznanstvo prerasti u ono van interneta.

Naravno da hoće, a biće i kolača uz kafu. Kad dokona domaćica stavi kecelju, nema šale!

4 thoughts on “Ćaskanje sa Natašom Đurović „dokonom domaćicom“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.