Brodolom

Te noći je sanjala more, beskrajno morsko plavetnilo. U daljini je videla brod, i obrise putnika koji su stajali na palubi. More je bilo mirno. Brod je plovio ka svojoj destinaciji.

Iznenada, počeo je da duva vetar, prvo blag a potom sve jači i jači. Kapi kiše su padale najpre stidljivo, a zatim je priroda uzela stvar u svoje ruke. Padala je jaka kiša, oluja je besnela.

Sva posada i putnici na brodu doživeli su brodolom. Posmatrala je krhotine broda. Čula je ljudske uzvike, pozive za pomoć.

Probudila se znojava i uplašena. Nije volela ovakve snove, košmare, a bilo ih je mnogo u poslednje vreme.

***

On se kući vratio tek ujutru, dok je ona pila prvu nedeljnu kafu. Deca su bila kod njenih roditelja. Bila je subota, početak oktobra.

Mamuran od alkohola koji je negde cele noći pio, izvrnuo je džepove farmerki. Bili su prazni.

Bacio je na sto novčanik. I on je bio prazan.  Sve je izgubio na kocki.  Skrušeno je izgovorio “ Izvini, popraviću se, neću više“.

Ćutala je i posmatrala ga. On više nije bio onaj čovek za koga se udala pre petnaest godina i sa kojim je poželela da dočeka starost.

Decu je odvodila kod sestre, brata, komšinice, roditelja, kako ne bi slušali njihove svađe koje su učestale u poslednje dve godine. Mada, deca su velika, kćerka je išla u prvi razred gimnazije, sin je pohađao sedmi razred osnovne škole. Sve su videli i dobro su razumeli šta znači kad mama pozajmljuje novac za hleb, mleko i osnovne potrebe. Znali su da otac mnogo pije i da se kocka. Ali, ona je i pored toga, pokušavala da im ublaži stanje u kući i redovno ih slala vikendom kod babe i dede, tetke ili ujaka. Nekad su spavali i kod svojih drugova i drugarica.

Zapalila je cigaretu, odgurnula ga kada je krenuo da je zagrli.

Otišla je u dečije sobe prvo, spakovala je stvari u kofere koje su davno koristili kada su išli na more. Prešla je u spavaću sobu, trpala je svoje stvari u kofer. Uzela je i torbe, u njih stavila sve udžbenike i sveske njene dece. U druge dve torbe stavila je sve svoje knjige kojih je sada bilo malo- on je vremenom za kocku prodavao njene knjige. Iznosio ih je  posle svađe, zbog novca. Nije želela da mu da pinove svojih kartica.

Na kraju je prošla kroz kupatilo, kuhinju i tada se vratila u dnevnu sobu. Setila se i cveća na terasi, i njega je uzela.

On je hrkao na trosedu, u dnevnoj sobi. Uzela je prvo parče papira koje je našla i olovku i napisala mu kratku poruku. “ Razvodim se. Odlazim privremeno kod roditelja, dok ne nađem stan. Kontaktiraće te moj advokat. Nemoj me zvati, ovo je kraj. „

Pozvala je brata da dođe po nju. Imala je mnogo stvari i taksista joj sigurno ne bi pomogao da ih sve unese u roditeljsku kuću.

Brat je samo konstatovao- Odlučila si, odlično, a ona mu je potvrdno klimnula glavom.

U automobilu je razmišljala o tome da će moći da izdržava decu sa svojim platom šefa računovodstva u velikoj stranoj firmi. Roditelji, profesori u penziji, moći će da pomognu u prvo vreme. Tu su joj i sestra, prijateljice, koleginice. One će je razumeti i odobriti njen postupak.

Doživela je bračni brodolom.  Dok su se približavali roditeljskoj kući, pustila je suzu. Jednu jedinu. Setila se svih lepih trenutaka provedenih sa njim. A onda je maramicom izbrisala suzu i hrabro zatvorila to poglavlje svog života.

Radovala se lepšim i srećnijim danima.

Posle brodoloma prežive oni jaki, hrabri, odlučni da se bore i da nastave svoj život. Ona je bila jedna od njih.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.