Braniti se ili ćutati?

O hejterima na blogu i na društvenim mrežama već se pisalo. Pisala sam i ja davno, kada me je napadala nepoznata osoba ili više njih, po ličnoj osnovi na ovom blogu. Zaboravila sam šta je sve pisano u tim komentarima, sećam se da je bilo ružno.

Večeras sam ostavila par komentara vezanih za tekst koji me veoma zanima, u jednoj Fejsbuk grupi. Posle mojih komentara oglasila se osoba koja me ne poznaje lično, već samo preko neta. Iznela je niz neistina na moj račun. U više komentara je pisala jako, jako ružno o meni. Nisam odgovarala na njene prozivke, samo sam se na kraju izvinila adminima zbog tih komentara. I dodala sam da ko želi da zna više o meni slobodno može da me pita putem privatnih poruka. Grupa u kojoj se pisalo nije mesto za diskusiju o meni lično.

Ni ovaj blog nije mesto za diskusiju o meni, već o tekstovima koje pišem. Unapred molim sve koji žele da postavljaju lična pitanja, da ih šalju putem mejla, takve komentare ću odavde brisati.

O toj osobi koja me je ocrnila najstrašnije što može, ne mislim ništa. Ne zanima me, nije deo mog života. Ipak, posle ove njene večerašnje „predstave“ želim joj sve najlepše, uz molbu da me ostavi na miru.

Zašto ljudi izmišljaju laži o drugim ljudima koje ne poznaju lično? Zašto imaju potrebu da uvrede, povrede? Zašto ako ih ta osoba ne ugrožava u stvarnom a ni u virtualnom životu?

Šta raditi kada te, usred diskusije neko napada po ličnoj osnovi, iznosi laži o tvom životu? Da li treba ćutati ili se braniti?

Sa tom osobom koja me je večeras jako uznemirila, zbog koje se sada osećam tužno i zbog koje osećam krivicu, nisam u kontaktu već godinama.

Pišem sve ovo, najpre da bih olakšala sebi, a želela bih da čujem i vaša mišljenja.

Da li je hejtere najbolje ignorisati? Koliko oni mogu da pokvare sliku koju su ljudi stekli o nekome?

Da li su oni srećni posle tih napada na društvenim mrežama? Da li im je cilj da ponize, uvrede, unesu nemir, svađu?

Ne znam odgovore na ova pitanja.

Volela bih da pročitam vaša mišljenja..a ova tema će možda dobiti i svoj nastavak.

Izvinjavam se ukoliko sam pisala malo haotično, još ne mogu da se smirim.

Hvala svima koji čitate ovaj blog.

15 thoughts on “Braniti se ili ćutati?

  1. Sad bih ti najradije rekla da se ne obazireš na takve, ali bila bi jako licemjerna, jer to ni sama ne mogu 😉 Baš iz tog razloga nisam ni nešto puno aktivna na Fb, jer neke glave promijeniti ne može nitko, ludo pa živi, umjesto toga ja radije zaobilazim. Možda ni to nije rješenje, ali za mene je najmanje bolno.

    Bilo je par super komentara na Negoslavin komentar o istima, koje sam si „spremila“- to su slabići koji uživaju u tome da druge ocrne, omalovažavaju, kritiziraju, njima je to duševna hrana. Ali ja im ne dozvoljavam da se s mojim živcima hrane 😉
    Možda bi taj netko tko je ružno pisao o tebi rado bio poput tebe, pisao tako dobro, bio omiljen kao ti, ali mu ne polazi za rukom. Pa umjesto da bude dobar s tobom i uči od tebe, služi se pogrešnom taktikom. No nisi mu ti kriva. Nemoj se ti zbog takvih živcirati, ne isplati se, ali ni najmanje

  2. Naravno da ne treba ćutati. Džabe je što mi u sebi mislimo, ukoliko ćutimo, da ta osoba nije vredna odgovora ili svađe, ona, kao i masa sličnih, misliće da je pobedila, da je superiornija ili da je u pravu, što se diskusije tiče. U takvom slučaju, ćutanje bi bilo odobravanje.
    Ja bih sigurno odgovorila, ali bez žuči, ružnih reč, nikako u afektu. Izbrojiš do deset i onda kulturno, biranim rečima, sa argumentima… čime joj samo daš do znanja da si iznad nje i situacije.
    A ta gomila ljudi koja svakodnevno sedi pred monitorima i komentariše sve i svašta po mrežama, suvislo i nesuvislo… to su oni nezadovoljni sopstvenim životima, a sa potrebom da se negde prazne. Kad već ne smeju ženi (mužu), šefu, komšiji…

  3. Hahhaha… sad sam shvatila šta sam napisala… Govorim o gomili ljudi koji sede pred monitorima i komentarišu sve i svašta po mrežama… a upravo to radim, komentarišem tvoj tekst. Zapravo sam mislila na one koji ostavljaju ružne komentare, vređaju i svađaju se sa nepoznatim ljudima, obično u grupama ili stranicama Fejsbuka ili ispod novinskih članaka… Znam da ćete razumeti 🙂

  4. Slažem se da ne treba uvek i samo ćutati.
    Opšteg pravila ili recepta nema.
    U ovom bi slučaju, po mom mišljenju, bilo bi sasvim dovoljno da obznaniš da te ta osoba lično nikada nije videla niti upoznala. Pametnima dovoljno a budalama „dJaba govorit'“.

  5. Još na Mojblog portalu pisala sam nešto slično na ovu temu. Energetski vampirizam, to jest, ljudi koji kao povratnu reakciju očekuju isto ono što emituju. Hrane se na taj način. Normalno je da se mišljenja ne podudaraju i da smo različiti, ali nije normalno javno napadati ikog. Sa razlogom ili bez, nebitno. Normalno je, Rale, da te rastužilo. To dokazuje da si Čovek.

  6. Defintivno zavisi od slučaja do slučaja. Ja recimo volim da svaki napad argumetima obijem i to ga se uvek držim. I ja sam skoro doživeo neprijatnu situaciju. Vlasnici jednog kafića su me bez potrebe hejtovali, pisao sam o tome u tekstu ,,Beše jednom jedan Pub“. Od tada mi samo upućuju neke ,,značajne“ poglede. Po meni su u tim situacijama argumenti i smirenost najbolja odbrana.

  7. Ovog puta ne mogu da vam odgovorim pojedinačno, ali nema veze.. Mirna, i ja idem sistemom povlačenja i ignorisanja, došlo mi je sinoć da brišem svoj nalog, razmišljam o tome več dosta vremena, ali neću. Zbog svih vas na Fejsu koji ste mi dragi, neću to da radim. Plus, volim FB.
    Mirjana, ja ne bih bila ovoliko povređena da je delić od onoga šta je ta osoba napisala istina, ali nije, ništa nije istina. Nije bilo mesto da joj odgovorim. Ipak je to Fejs grupa koja se ne bavi tračarenjem. Ne mogu da je razumem i pored najbolje volje. Ništa joj loše nisam uradila.
    Stanimire, još jednom sam pročitala ovaj Negin tekst, odličan je. Daje mnogo odgovora na moja pitanja.
    Arrow3, zaboravila sam taj tvoj tekst, ako ga imaš negde u računaru, ponovi ga ovde.

    DD, da objaviću da ja tu osobu ne poznajem lično, a ni ona mene, dobra je ideja.

    Miloše, možda bih se smirila da mi je poslala pp, umesto što se uključila u diskusiju i bilo me je sramota što piše onako..sramota od tih ljudi u grupi. Ima i onih koji su joj poverovali,.

    Hvala vam svima na divnim komentarima. Hvala na rečima podrške i na tome što ste se uključili u diskusiju.

    1. `Праштај, Радо.
      Људи живе тешко, пренапрегнуто, пренасекирано… испуњени фрустрацијама и разочарањима. У неком часу им се учини да више не могу да поднесу и једноставно – посрну.
      `Праштај.
      ПС. Ово не схватио као моје одобравање некултуре, неукуса и одсуства мере за пристојну комуникацију.
      Поздрав!

  8. Станимире, опростила сам јој одавно. Ово није први пут да ме јавно понижава. И увек сам праштала. Дуга је то прича. Питала бих Вас Станимире нешто лично, али то ћу учинити путем мејла. Хвала Вам и поздрав!

  9. Šta zašto? Prosto, nisu to ljudi … stoka … ma nisu ni stoka, od stoke bar ima neke koristi. Mene više niko ne može da povredi, jer nema šta da povredi, nema više mesta za rane od starih ožiljaka …. ko zna u šta sam se ja tek pretvorio 🙂

  10. Ta nemoj se jediti. Ti sa tu osobu doktor inženjer i novinar 🙂 Ih, imao sam i ja takvih napada uživo i kojeqde još, i sa rečenicom dve, odmah ih spustim u glib i blato, gde i pripadaju. Sirovina najobičnija. Nisu dostojni da se zbog njih sekiraš koliko kad prospeš tečnost na sto 🙂
    Iskreno, ja nekako skoro da volem kad me napadaju, i, dok sam radio na raznim mestima, uvek sam bio zadužen za „posebne slučajeve“. Sve fino i kuRtulno 😉 znao sam da ih isprašim samo tako, zavisno od inspiracije. Nikako nadmeno, već fio i kulturno, a najvolijem da ih „tučem“ njihovim oružjem.
    Prema tome, dabome. Nema pravdanja ni objašnjavanja nikom, samo Gospodu.
    Aj živa bila i okreni na boje.

  11. hejteri dolaze i prolaze, uvijek ce ih biti nase je samo da probamo ne dozvoliti istima da nas uzdrmaju(previse), jer to je ono sto im je i cilj, time se i hrane

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.