Božić sa Jasnom Karan- Pančić

jasna-sneg-1974

Pored Duhova i Vaskrsa, Božić spada u najveće hrišćanske praznike.

Dan Hristovog rođenja slavi se sedmog januara, po julijanskom kalendaru. Osim u Srbiji, ovog dana Božić slave i : Belorusija, Egipat, Etiopija, Gruzija, Kazahstan, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rusija i Ukrajina.

O običajima, i o tome kako se Božić slavi u gradu, a kako na selu, danas razgovaram sa Jasnom Karan Pančić, master politikologom, blogerkom, budućim piscem.

Jasna, čast mi je što prva gostuješ na ovom blogu.

„ Moj Srem i moja Hercegovina – ili Bosna – ili Krajina?

Kako god 🙂

Moja sećanja i podsećanja, moje detinjstvo.

I Dunav. „

Ovo su tvoje reči koje stoje na blogu, u kategoriji „Sremački medaljon“. Kako bi sebe opisala, kao Sremicu, Hercegovku, Bosanku..?

To što ću se prvo zahvaliti na ovom gostovanju na koje si me pozvala, nije samo kurtoazno – zaista mi je veliko zadovoljstvo, zato što znam da pratiš šta pišem i nedvosmisleno si pokazala da ti se to dopada.

Mene određuje ono što pišem, jer to i mislim i u skladu sa tim i živim. S obzirom da sam rođena u Rumi, u srcu Srema, da je moja mama Sremica, da sam i odrastala u Sremu, među vagašima, kibicfensterima i firangama, ja sam Sremica, doduše, oplemenjena sorta :-))).

Kako su izgledale proslave Božića u tvom detinjstvu?

Kao i svuda po Sremu – na šoru se okupi i staro i mlado, donose se snopovi kuruzovine sa guvna, zapali se velika vatra, a ako je šor veći, na više mesta se pale vatre, a sa Dunava se na vreme dokotrljaju veliki panjevi i debla, specijalno za Badnje veče. Pale se badnjaci, kuva se vino, pevaju se prigodne pesme – ovog trenutka mi pada na pamet samo ona „Roždestvo tvoje Hriste Bože naš“, i tako do zore. U mom Šijačkom šoru tako se dočekivao Božić.

Ispod astala slama, svud po kujni. Obično bude jako hladno, pa mraz išara prozorska stakla na najmaštovitiji način, eto, dar prirode tom svečanom danu. Na astalu velika činija, u njoj orasi, lešnici, suve smokve, suvo grođže, suve šljive, bombone, poneka voćka.

Na Božić se rano ustajalo, mi deca smo već imali ugovorene obaveze: biti položajnik je bila velika čast, a bogami, taj trud je bio dobro nagrađen! Kući se vraćalo punih džepova, neretko je bilo i finih parica :-). A onda je sledio bogat ručak, sremačka supa, najbolje kad je pačija, paradajz sos, pire krompir, pečenica sa krompirom u rerni, i, naravno,  sa sremačkom česnicom koja se u potpunosti razlikuje od česnice kakva se mesi u drugim delovima Srbije… osim što je novčić zajednički imenilac!

Kako izgleda proslava Božića u Hercegovini, Bosni, Krajini i koliko se običaji razlikuju od Božića u Sremu?

U osnovi su isti, čak se slično i sprovode, mada mislim da Srbi u Hercegovini, u Bosni, kao i u Krajini, doslednije sprovode običaje vezane ne samo za Božić, nego za sve verske praznike, uopšte za srpsku tradiciju i pravoslavlje. Ne bi bilo zgoreg da se i mi malo vratimo tim svojim korenima, ako ne zbog religije, ono zbog istorije i tradicije.  

Već dugo godina živiš u Beogradu. Da li i dalje slaviš Božić tradicionalno ili je to u gradu nemoguće? Pored toga što kupujemo Badnjak na pijaci, a ne sečemo ga u šumi, koje su još razlike?

Zamisli situaciju u kojoj bih, recimo, krenula na banjičku pijacu, pa svakom koga sretnem usput ljubazno rekla:

– Hristos se rodi! Mir Božji!

Verujem da bi većina ljudi odgovarala:

– Vaistinu se rodi! Srećan Božić!

Ali, neko bi me čudno pogledao, neko bi pomislio: „jadnica, prolupala“, neko bi se nasmejao i odmahnuo rukom…

A u Banovcima je nezamislivo proći pored bilo koga na ulici i ne izgovoriti taj divan, Božićni pozdrav.

Eto, to je ono što razlikuje velike gradove od malih, ruralnih sredina – ne samo slama i orasi u ljusci koji i ne stoje bogzna kako na izlakiranom parketu… nekako lepše mirišu na patosu, na onim fosnama postavljenim pre sto godina, debelim i toplim.

Ta bliskost mi je uvek nedostajala.

Sve ostalo može da se nadomesti.

Jasna, da li se slažeš da o tvom pisanju i o još nekim stvarima razgovaramo u nekoj bližoj budućnosti?

Ako ti smatraš da bih ja tu imala šta da kažem i da bi to što bih rekla bilo zanimljivo ljudima, zašto da ne? Raspoložena sam.

Koja je tvoja Božićna poruka blogerima i čitaocima?

Radite najbolje ono što umete!

Ako je to pisanje, pišite, istisnite iz sebe čak i onaj deo za koji niste ni naslućivali da postoji! Jer, možda je baš taj deo najbolji. Podelite ga sa drugima, samo će tako zauvek ostati Vaš.

Šta god da je Vaša ljubav, ne dozvolite da izmiče, da ne stižete, da nemate kad – nađite vremena, jer to što volite da radite, čini vas srećnim. Zašto da sebi onda uskratite to divno osećanje?

 Mir Božji, Hristos se rodi!

Srećna Nova godina i sve najlepše, iskreno i od srca!

Jasnine predivne priče o Sremu možete čitati na njenom blogu.

Jasna, još jednom hvala što si izdvojila vreme za ovaj Božićni intervju.

3 thoughts on “Božić sa Jasnom Karan- Pančić

  1. Vaistinu se rodi!
    Prekrasna pesma i inspirativan intervju.
    “ I tako svake godine, sve što diše na zemlji postalo bi u jednom danu Vitlejem. Zaklon svetlosti i radosne vesti, duboko u nama. Rađali bi se pored Boga i novi mi u nama. “

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.