Bombardovanje SRJ, dan prvi

Od one sive, teške i bolne 1999.godine, svake godine na ovaj dan napišem ponešto.

Sećanje na taj dan je uvek isto. Na poslu smo svi bili u panici, popodne zatekla polupraznu prodavnicu, prvi sirenu čula u osam i pet uveče, pobegla sa mamom u podrum kafane..večerale sa gazdom, konobarom i kuvaricom, vratile se kući…

Jedne iste reči ponavljam iz godine u godinu. Ne vredi dosađivati drugima istim tekstom, istim rečima.

Osećam istu tugu, isti bes i istu bespomoćnost koju sam osećala i tog prvog dana NATO bombardovanja i svih narednih dana do jedanaestog juna mračne 1999.godine kada sam bila sigurna da više neću čuti zvuk sirena i grmljavinu bombardera.

Da li smo morali da preživimo pakao, strah, tugu?  Da li je moglo da bude sve drugačije?

Vreme se ne može vratiti. Istorija će tokom narednih decenija dati pravi sud.

Narod nikada ne može da zaboravi. Ja ne zaboravljam.  Da li mogu da se oproste izgubljeni životi nevine dece, nevinih, nedužnih ljudi? Kako oprostiti?

Beše to godina tuge i bola. Godina koja nas je promenila.

Sećanja peku. Sećanja ne daju mira. Mala Milica, voz u Grdeličkoj klisuri,  pijaca u Nišu, ona devojka kojoj nažalost ne pamtim ime stradala je na mostu. Zaposleni u RTS-u.

Pamtim. Ne zaboravljam. I ne mogu da oprostim.

*****

Danas je dvadesetčetvrti mart 2016.godine. Srpski političari su sa zločincima sklopili Sporazume.  Mogli su da zaborave, da oproste. Neko od gore vidi sve.

1 thought on “Bombardovanje SRJ, dan prvi

  1. Hvala ti – meni isto taj dan uvek iznova izaziva sećanja na teške trenutke. Sin mi je bio u gradu na časovima i ja pođem peške iz predgrađa po njega, misleći ako nastane veći haos da li ćemo se naći… Pešice smo se i vratili.
    Pa sve neprospavane noći posle, pa oblaci otrova iz Pančeva, bombardovanja, svi ti ljudi koji su stradali… Zašto to sve??? Da bi neki bogataši i političari realizovali svoje bolesne ideje! Užas.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.