Bez dobrog naslova

– Ne možeš to da joj radiš Mitre, ja ne dozvoljavam!

– Čuj, ti ne dozvoljavaš, a ko si pa ti da ne dozvoljavaš, a Stamena?

– Ja sam joj majka Mitre, crni Mitre. Idi i lezi da spavaš, ne čini ono za šta ćeš sutra da zažališ. Pjan si Mitre!

– Da mi nisi priredila ovu divnu večeru i da nisi već namestila krevet, svašta bih ja noćas radio. I tebi i Mileni, pa da vi vidite ko je Mitar! Odo da spavam a ona sutra da se pakuje i da se vrće u taj Beograd, da je moje oči više ne vide!

Ode Mitar u sobu, a Stamena tiho poče da jeca. Sva je bila natečena od plača kada je u kuću ušla Milena. Celo popodne i veče je provela kod tetka Cane, od onog momenta kada je otac izbacio iz kuće.

– Stigla si? upita je Stamena brišući oči keceljom.

– Jesam, treba da se pakujem. Sutra se vraćam u Beograd. Moram da razgovaram i sa Milošem.

– E, crna ćerko, šta nam priredi! I kako tako s neba pa u rebra da kažeš!

–  Mama, šta sam mogla da uradim? Da ćutim i lažem, kako biste ti i tata imali mir? Da vam dođem kad je sve maltene gotovo, sa stomakom do zuba?

– Dete moje, otac se od muke napio. Osramotila si nas, ti kojoj smo toliko verovali.

– Mama, ovo nije 19 vek! Žene ostaju trudne i pre braka. A vi se ponašate, kao da sam nekoga ubila..

– Ubila si nas!!! Kako svetu pred oči da izađem? Svi će da nam se smeju. Milena, Mitrova i Stamenina kći rađa dete a devojka!

– Mama..prestani da plačeš. Iz ove kože ne mogu. Javiću Milošu, pa ako i on počne da kuka kao vas dvoje, biću samohrana majka. Planiram da rodim ovu bebu. Želim je mama.

– A fakultet dete, a posao?

– Završiću fakultet, a na poslu mogu da uzmem porodiljsko bolovanje.

– Dobro, radi šta hoćeš. Ja ću doći da pomognem ako Mitar dozvoli.

—–

Otišla je jutarnjim vozom. Javila se svom Milošu. Rekla mu je da treba odmah da razgovaraju. Čekaće je na stanici.

U njoj se budila nada, da će sve biti u redu.

Znala je da će i roditelji da oproste, kad prođe vreme i ako se rodi sin, ponos deda Mitrov. Zna ona svog oca i majku koja prati njegovu senu.

Takvi su ljudi, zastarelih pogleda na svet, ali su dobri i pošteni. I žele joj dobro. Biće sve dobro i sa njima.

Tonula je u san, i u njemu je videla jedno malo nasmejano lice, lice koje ima njene oči, a Milošev nos…

– Nastaviće se –

3 thoughts on “Bez dobrog naslova

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.