Bez dobrog naslova, drugi deo

Gužva na peronu. Miloš se gura da bi je našao. Zagrljeni idu na kafu i doručak.

Uz kafu Milena pokazuje izveštaj ginekologa. Osmeh na licu se ledi. Miloš nemo vrti glavom. Ćuti. Tišina ih razdvaja.

Nada da će sve biti dobro, ta nada je Milenu napustila. Sa suzama u očima izašla je iz kafića. Sada je znala da je sama.

Kroz šest meseci Milena se ugojila, postala je troma i skoro stalno neraspoložena.  Sanja, njena nekadašnja cimerka ponovo živi sa njom, jer bez obzira na hrabrost i na želju da sve prođe sama, Milena shvata da to ne može.

Samo jednom je zvala majka. Krišom, da otac ne zna. Mitar ne može da se pomiri sa činjenicom da će biti deda, pre ćerkine svadbe.

Jednog popodneva čulo se zvono na vratima. Sanja je otvorila i ugledala Miloša. Stajao je na vratima sa velikim buketom ruža.

Milena je ustala i kada ga je videla, počela je da plače.

– Bio sam glup, neotesan, nerazuman..Da li možeš da mi oprostiš?

—–

Milena i Miloš su dobili sina. Venčali su se kada je malom Mitru bilo dva meseca. Istog dana su ga i krstili.

Stamena je bila na krštenju i venčanju.

– Puno mi je srce kad vas vidim ovako srećne i lepe.

– Mama, i meni bi bilo puno srce kada bih se konačno pomirila sa tatom.

– Pokušaću da ubedim matorog. Mnogo je tvrdoglav. Samo, kad je čuo da se venčavate, malo je smekšao. Biće sve to dobro, nemoj da se sekiraš.

—-

– Neka dođu ovamo. Dete je poodraslo, neću ja njima da idem na noge.

– Mitre, đe će ti duša, vidi kako lije kiša.

– Nije došla ni da me pita da li sme da se uda.

– Mitre, preteruješ. Izbacio si je iz kuće. Ne muči to dete više. Prekini tu besmislenu svađu.

– Mora ona da je prekine!

– Pozvala te je u goste, Imaju lep stančić. I zet ima dobar posao. Unuk je presladak. Pa šta bi ti hteo više?

– Ajde dobro, da pustim i ja da mi ženske naređuju. Spremaj šta da im ponesem i eto mene sutra tokom dana u Beogradu.

—–

Miloš i Milena su lepo dočekali Mitra. Činilo se da je bio zadovoljan. Oprostio je sve ćerki i brzo našao zajednički jezik sa zetom.

Ipak, najviše vremena proveo je pored krevetića malog Mitra. Posmatrao je usnulog unuka dugo..dugo..Bio je srećan. I ponosan.

I Milena je bila srećna. Ponovo je imala ljubav oba roditelja. I sama je bila roditelj. Praznine su se popunile. Mozaik njene sudbine se složio. I ona poslednja kockica je pronađena i stavljena na pravo mesto.

2 thoughts on “Bez dobrog naslova, drugi deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.