Beleška sa Fejsbuka

Da li smo generalno, kao ljudi, postali toliko loši, zli, depresivni, mračni, kada je internet pun tekstova o opraštanju, dobroti, boljem i srećnijem životu i sličnim stvarima? Mislim da nismo. Ne volim generalizacije. Samo se pojavio trend poznat i na zapadu- da svi budemo srećni, zadovoljni, i pojavili su se ljudi koji pišu o tome. Ima tu pozitivnih stvari. To ne sporim. Ali, svi ti tekstovi- saveti deluju kao lekići za smirenje.

 
Stvarnost moramo preživeti, ma kakva ona bila. I suze, i bol, i strepnja i loše raspoloženje, sve je to deo života. Ne možemo svi da budemo srećni i uvek najlepše raspoloženi. Kažu da ljudi vole nasmejana lica. U redu, to je lepše videti, prijatnije. A da li je to onda beg od drugih? Beg od neke nevolje, strah da će se i nama desiti nešto loše ukoliko smo u kontaktu sa onima kojima je loše?
 
Pokušavam da razumem takve ljude. Ljude koji ističu da vole nasmejana i srećna lica. Da li su oni sami uvek nasmejani i srećni? Ne verujem. I ako jesu, zar vam se nikada nije učinilo da je to smeh na silu?
Ne mračim ja. Samo sam realna. Ne volim da se smejem na silu. Glupo mi je da kažem da se osećam odlično, ukoliko me u tom trenutku boli glava.
 
Možda je moje razmišljanje pogrešno, ali znam da je iskreno. Takođe znam da ne mogu da volim ceo svet, jer ni ceo svet ne voli mene-mislim tu na ljude iz bliže i dalje okoline. I to mi je normalno.
Izvinjavam se što ovo nije neki vedar tekst, pun optimizma i smeha. Izvinjavam se što oko sebe vidim i ljude koji pate, kojima nije do pesme. Nije svet obojen samo bojama duge, u svetu ima i tuge. Prihvatam i takve ljude, jer i sama sam ponekad tužna.
 
Hvala svima koji shvataju smisao ove beleške. Hvala i onima koji misle drugačije.
 
– Moja Fejsbuk beleška –

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.