Beleška sa Fejsbuka, drugi deo

U prvom delu ovog teksta „Beleška sa Fejsbuka“ postavila sam sledeće pitanje:  “ Da li smo generalno, kao ljudi, postali toliko loši, zli, depresivni, mračni, kada je internet pun tekstova o opraštanju, dobroti, boljem i srećnijem životu i sličnim stvarima? 

Obrazložila sam zašto mislim da nismo ni toliko loši, ni depresivni, ni mračni. Utisak koji se stiče kada na ulici vidimo lica bez osmeha, jedan je od razloga što postoje portali koji nude rešenja za sreću. Ne sporim da ima mnogo depresivnih ljudi, ali znam da njima takvi tekstovi neće mnogo pomoći.

Danas postavljam novo pitanje: „Da li smo generalno postali toliko imućni, da li nam se povećao standard, kada je na internetu sve više tekstova o putovanjima, fensi restoranima, tekstova o uređivanju kuće ili stana? 

Naravno, nije nam se povećao standard. I ona zlatna „srednja klasa“ koja je postojala nekada sada se pretvara u “ višu “ i „nižu“ srednju klasu.  Viša srednja klasa ne može da ide u skupe fensi restorane, ali može sebi da priušti kafu i kolač u nekom kafiću, i ponekad ručak van kuće. Letuje na moru, van sezone, plaća račune, i trudi se da živi normalno. Niža srednja klasa nalazi se na granici siromaštva.

A oni, enormno bogati kojih je malo letuju i zimuju na egzotičnim mestima, mogu sebi da priušte mnogo više nego što nude tekstovi posvećeni letovanjima, ugostiteljskim uslugama i uređenju enterijera.

Nameće se zaključak da su ovi tekstovi pisani za srednju višu klasu – koja živi sa karticama, kreditima, radi u firmama koje daju na vreme platu, ili spadaju u red mlađih penzionera koji dodatno nešto rade da bi povećali kućni budžet.

Verovatno grešim u proceni ekonomskog stanja u zemlji, i žao mi je što pišem o tome jer nisam stručna. Ali, razmišljam logično.

Spadam u one koji imaju dovoljno, hmm koliko dovoljno…dovoljno da mogu da kupim knjige koje želim, ali na kredit. Imam dovoljno za dobar net-tv paket kod provajdera. I dva puta mesečno idem u kupovinu u neki veći hipermarket, mada kupujem na akcijama. Šta želim da kažem- Želim da kažem da ne mogu da uređujem stan onako kako bih želela i kako savetuju neki portali.  Ne idem u skupe fensi restorane.

Možda je i besmisleno što poredim sebe, jer živim u dvočlanom domaćinstvu-sa majkom, i ne školujemo decu. Porodici sa više članova domaćinstva, i sa decom, potrebno je mnogo više novca nego meni, logično.

I kako će onda takva porodica da ide u te restorane, na letovanja i da živi u skockanom stanu? Ili to može da ostvari preko kredita koji će posle godinama vraćati ili to može da uradi enormno bogata porodica sa decom.

Zaista nemam ništa protiv ovih sajtova, često ih posećujem, da bih znala za nova mesta u gradu, gde ću verovatno nekada ići na kafu.

Ali, samim tim što postoje, stvara se slika da smo bogatiji nego što jesmo. A nismo.

Možda ti sajtovi i tekstovi na njima, kao i oni o kojima sam pisala ranije, možda postoje jer je to trend u svetu? Možda…a ja neobaveštena o trendovima 🙂

3 thoughts on “Beleška sa Fejsbuka, drugi deo

  1. Upravo sam na ovu tvoju zadnju rečenicu i ja pomislila kad sam počela čitati tekst. Vjerujem da bi mnogi željeli živjeti u trendu, pa kad već ne ide, da barem ovako, u snovima žive.
    Ja ne pratim trendove, nikada nisam, zapravo sam mali buntovnik, pokušavam se oduprijeti standardima koje nameću drugi. Jedan jednostavan primjer: odlučila sam ne bojati kosu iako je već dobro prošarana sijedima, i barem desetak puta tjedno me kolegice pitaju kad ću se ofarbati, pa komentiraju sijede, pa, pa… A meni je ovako baš super, konačno sam se riješila nekih problema koje sam imala prije, kosa unatoč sijedima izgleda njegovano, lijepo. Ali, to nije u trendu 😉

  2. Ja farbam kosu, ali se ne šminkam. Nikada to nisam volela. Umesto šminke kupujem knjige 🙂
    I ne volim mnogo da budem in, a uopšte nisam fensi, tako da mi to što ne idem u fensi restorane ne predstavlja nikakav problem.

  3. Da, većina događaja je samo slepi sled „trenda“ ili(ti) mode! Internet nije izuzetak!

    Ko god malo pažljivije pogleda videće da, hteli, ne hteli, još od rođenja, sledimo neku modu. Naravno, najčešće nesvesno.
    Treba imati mnogo snage i odupreti se. Kako nastaje moda opisano je u poznatoj priči o pet majmuna. http://ekonomskeprice.blogspot.rs/2013/01/prica-o-pet-majmuna.html

    Napomena: da se mlada dama odupre bojenju kose ili šminkanju, zaista je vredno divljenja! 😀
    Dokaz: pogledajte male devojčice u svojoj okolini. Svaka će se pre uhvatiti za šminku nego za olovku!
    Nažalost!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.