Beg, četvrti deo

Kažu da sve što je lepo kratko traje, i tako se završio njen odmor u Igalu.

Vratila se kući sa donetom odlukom. Promeniće se, mora da izađe iz sopstvenog staklenog zvona i da se uhvati u koštac sa svim problemima. Nema svrhe bežati.

Od njega nije bilo ni traga, ni glasa.

Pomislila je da je otišao i bez obzira što je tolike godine provela u strahu, bilo joj je žao zato što prethodno nisu razgovarali. Ipak su mnogo godina proveli zajedno, a manje godina razdvojeni.

Počela je da se druži, da izlazi. Lagano se opuštala i ponovo postajala ona stara. Druželjubiva, komunikativna, otvorena, spremna da pomogne kome može.

Leto je zamenilo proleće, a jesen leto. Vreme je prolazilo.

Posao je stagnirao, došla je kriza. Morala je nešto da uradi da bi preživela.

Rešila je da sve proda i da se vrati u svoj rodni grad. Jedan kolega sa fakulteta sa kojim je održavala kontakt u poslednje vreme, ponudio joj je posao u svojoj firmi.

Ovog puta sama je donela važnu odluku, bez uplitanja njene sestre i roditelja.

Vratila se u rodni grad, a od novca dobijenog od prodatog stana kupila je manji stan.

Nije se obazirala na primedbe koje su imali roditelji. Došao je trenutak kada je morala da im kaže DOSTA! Predugo su se mešali u njen život.

Počela je da radi u novoj firmi, upoznala je nove ljude. Osećala se dobro.

Povratila je izgubljeno samopouzdanje i strah je nestao.

*

Dok je jednog popodneva kupovala namirnice u poznatom hipermarketu, ugledala ga je između rafova.

Da li da priđem ili da čekam da on mene vidi? U glavi joj se to pitanje vrtelo par minuta. Ponovo je pogledala u njegovom pravcu, on je neodlučno još stajao i birao šta će da kupi.

–        Da li vam je potrebna pomoć“ prišla je i osmehnula se.

–        To si ti! Pa kako si, gde si?

Zajedno su došli do kase, platili i kada su izašli predložio je da sednu u obližnji kafić.

-Ne mogu ti ništa u bašti kafića, nemoj da se plašiš!

– Ne plašim se, može jedan Sprajt posle ove kupovine.

Tog popodneva su zaista lepo razgovarali. Rekao je da se izlečio od alkohola, da radi, da se ne druži sa starim prijateljima.

Rekla mu je da se vratila, da radi, ima svoj stan. Između redova se provuklo i pitanje o braku, vezi, i nasmejali su se na konstataciju da su oboje sami.

Razmenili su brojeve telefona, jer su ih oboje u međuvremenu promenili i dogovorili se da ostanu u kontaktu.

*

Kada je došla kući, razmišljala je o tom susretu i o tome kako je možda prenaglila sa odlukom da se razvedu. Ipak, razmišljala je o onoj poslovici “Vuk dlaku menja, a ćud nikada”.

Pričala je o tome sutradan sa najboljom prijateljicom i ona je savetovala da pusti da stvari teku svojim tokom.

Odlazila je na posao, družila se, vodila sasvim običan život. Samo je vikendom posećivala roditelje a sa sestrom se čula dva puta nedeljno telefonom. Nije im rekla za susret sa njim.

Posle par dana je pozvao na kafu i na premijeru nekog filma. Dobio je karte od prijatelja koji je distributer tog filma.

Pristala je. Od tada su se češće viđali, ali samo kao prijatelji.

Videla je da se stvarno promenio. Pio je sokove i kafu, i uvek  je bio trezan.

Obnavljanje veze nisu spominjali.

*

Vreme je prolazilo i bližio se dolazak nove godine. Rekao joj je da ima fantastičnu ideju za doček i molio je da pristane da sa njim bude te noći.Pristala je.

Znam šta ću da uradim, razmišljao je te noći u stanu koji je nekada delio sa njom.

Sutradan je sredio stan, kupio malu, priridnu jelku i srebrne ukrase. Želeo je da ukrasi ceo stan u jednoj boji. Zatim je išao u jednu, pa u drugu i treću prodavnicu. Posle nekoliko sati je bio umoran ali i srećan. Stan je bio ukrašen, lep, kupio je šampanjac, sokove, hranu, slatku i slanu. Rekao joj je da ona ne treba ništa da donosi. Kupio je poklon za nju, sa osmehom je gledao nov model mobilnog telefona o kome je ona nedavno pričala. Iznenadiće se.

Zaspao je sa tim osmehom.

Jutro je prolazilo sporo. Ostale kolege i koleginice su uveliko slavile dolazak još jedne godine, i svako od njih je imao neke svoje snove, svoja očekivanja, nadanja. Poslao je sve poslovne mejlove, pojeo još jedan kolač, popio čašu koka-kole, javio se šefu i vratio se u svoj stan. Šetkao je po njemu. Sve je spremno. Samo da dođe. Pustio je neku francusku muziku, opustio se, ali se plašio da utone u san.

Negde oko osam je čuo zvono na vratima. Stiže. Ulazi u stan posle skoro šest godina. Dok je otvarao vrata prisetio se te večeri i kako se ona završila. Brzo se pribrao, i posmatrao je kako ona razgleda stan.

–        Sve si ovo sam uradio, divno je!

–        Da, hteo sam da nam bude lepo.

–        Hvala. Stavi ovu tortu u frižider, u stvari idem ja.

–        Pa rekao sam da ništa ne donosiš. Zašto si se mučila?

–        Znam da voliš tortu sa lešnicima, sećam se toga, doviknula je iz male kuhinje. Hoćemo prvo kafu?

–        Da, bez šećera.

Sećala se. Da li je to dobro ili nije. Ah, nije sada vreme da razmišlja o tome.

Uz kafu su razgovarali, slušali još malo muziku, pustili zatim neki film. Bilo je divno znati da je ona opet tu.

U ponoć je zagrlio, nije se otimala. Poželeli su jedno drugome bolju i srećniju godinu. Počela je da plače kada je otvorila svoj poklon. Iznenadila se. I on je bio iznenađen kada je video da ona otvara kesu i daje mu nešto.

– A ovo je za tebe, prošaputala je.

Set muške kozmetike, novi rokovnik, i…sat!

– Razmisli da li ovaj sat ima neko značenje, ponovo je šaputala. U polumraku sobe osetio je njen dodir na svojoj ruci.

Šta ja to radim, postavila je pitanje samoj sebi. Držala ga je za ruku i brzo pustila.Pogledao je upitno.

-Samo da uzmem još malo šampanjca!

– Ti ne piješ, iznenađeno je pogledao.

– Mogu da popijem, sada si ti trezan.

Alkohol će mi pomoći da se opustim. Popila je naglo ostatak šampanjca. Počela je da se smeje.

–        Mala, ti si se napila-počeo je da se smeje

–        Daa..

–        I šta ćemo sada

–        Ništa, zagrli me..

Popila je na brzinu celu flašu i počelo je da je hvata. Lagano je uhvatio za ruku i doveo do kreveta.

Ne, neću ništa da joj radim, bila bi to greška. Neću da pravim još jednu grešku, mislio je.

Zagrlio je, u pozadini se čula tiha muzika. Ugasio je TV. Ona je počela da plače i da mu se izvinjava za sve. Ćutao je i milovao po kosi. Tako je zaspala. Pokrio je nekim ćebetom i otišao da spava i on.

Sutradan joj je skuvao kafu, spremio doručak i sok od pomorandže koji je ona najviše volela.

–        Izvini za ono noćas, pokvarih ti doček.

–        Ne izvinjavaj se, bilo je lepo.

Popili su kafu, doručkovali, pojeli po parče njene torte i onda su seli da razgovaraju.

On je ćutao dok je ona pričala o uticaju njenih roditelja na njen život. Nije želeo da komentariše taj čudan odnos koji su roditelji imali prema njoj. Rekla je da je vreme učinilo svoje. Da je živela u strahu jer su joj strah ulivali roditelji. Da se sada ona promenila.

Ispričao joj je kako je bilo teško na lečenju, odvikavanju od alkohola. Rekao je da je davno prekinuo sve veze sa lošim društvom. Radi, ima stalno radno mesto, prihode. I ono najvažnije, voli je i kaje se zbog pretnje koju joj je davno izrekao.

Tog prvog dana nove godine dali su još jednu šansu jedno drugome.

Zreli su ljudi, mladost je bila luda, vreme je da se zaboravi.

–        Znaš šta bih najviše volela ove godine? Upitala je uz veliki osmeh.

–        To želim i ja.

–        Imaće tvoj osmeh.

–        Ne, imaće tvoj osmeh i tvoje oči.

Svađali su se u šali, kao deca.

Znao je da je sve u redu i da se toplina vratila u njihov dom.

A onaj sat koji mu je poklonila, značio je da je sve prolazno, kao i vreme, i oboje su znali da će pamtiti taj doček, taj dan i novi početak. I znali su da njihova ljubav još traje, da jedino ona nije prolazna ni površna. Jaka je i čini čuda.

Želeli su još jedno malo čudo, dar ljubavi pored sebe.

KRAJ

3 thoughts on “Beg, četvrti deo

  1. Da . Onako kako roditelji,mada iz najlepših namera, znaju da unište život svom detetu, niko drugi ne ume.
    I da – ovaj kraj sam i očekivala. Nežno i lepo.

  2. Ovo je sve fikcija, ali u stvarnosti postoje roditelji koji se mešaju u život svoje dece. Neko uspe da se odupre tom mešanju i promeni svoj život, ali mnogi nemaju snage za to. Kada sam pisala davno pisala prvi deo ideja je bila da se pretoči u jednu knjigu. I možda bi kraj bio drugačiji. Odustala sam i eto priče. Hvala vam na komentarima dragi moji 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.