Bazen bonton

Već godinama unazad nisam posećivala beogradske bazene. A imam jedan pred nosem. Zašto nisam išla-nemam pojma.

Elem, ničim izazvana, juče mi došlo da odem do bazena. Maman počela da se pakuje kao da idemo u Tunguziju. Peškiri, ulja, kreme, slano, slatko, kafa u termosu, hladan sok.

Zvrcnula na mob sestru, da vidim gde je. Na starom mestu, ma šta joj to značilo.

Okružena gomilom dece, čekala sam da maman kupi karte. Jela se u sebi što nisam uzela, pre svađe, propusnice od jednog matorog kretena.

Stigosmo napokon do mesta gde su bile smeštene moja sestra i njena prijateljica sa sinom.

– Padaće sneg kad si i ti stigla na bazen, skoro u glas raskokodaše se one.

– Šta ću vam ja debela, ružna i nikakva, skrušeno upitah

– Ne lupaj, ajde da te namackamo kremama

Ubrzo potom otišla sam do bazena. Sedela na ivici, a onda se bućnula.

– Ej, ne beži mi, moram da budem blizu tebe, da ne padneš, drala se sestra iza mene

Toliko se uspaničila da su uskoro svi u bazenu znali da sam operisala kolena.

Tu nastaje čudo, kulturološko.

Neko me slučajno prsne i odmah se izvinjava.

Klinke, klinci, mladi, stari, svi su bili i više nego ljubazni i uplašeni zbog moje eventualne povrede.

Kao da sam deseto svetsko čudo. Kuku meni, došlo mi da vrištim od smeha.

Stvarno mi je voda prijala, a i taj bazenski bonton.

Onda sam ukapirala da su svi fini jedni prema drugima.

Hebote, kao da sam dospela na drugu planetu.

U sladoled redu, svi su mirno stajali, kao u vojsci postrojeni.

Na tuševima su se smenjivali uz obavezno

– Izvolilite ( izvoli) Vi ( ti ) ste na redu.

Onda sam kao pomahnitala sprovodila anketu “ Iz kog ste dela grada? „

Rakovica, Banjica, Vračar.

Baš smo fin svet. Kad to hoćemo da budemo.

Nije teško biti fin.

– Napisano pre dve nedelje, sada ugledalo svetlo javnosti –

– preneto sa http://sonaticinemisli.blogspot.com/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.