Anđela Risantijević u ljubavi sa prirodom

Anđela Risanijević na Sajmu u Zrenjaninu

U potrazi za zanimljivim sagovornicima setila sam se moje stare blog-Fejs poznanice Anđele Ristanijević. Diplomirani ekonomista, trideset trogodišnja Zaječarka Anđela, poznata je u svom gradu po angažovanju u oblasti turizma i planinarenja i po svom političkom angažmanu.

Anđela kao bloger

Anđela, srele smo se na netu kao blogerke. Zašto više ne pišeš? Nedostatak vremena ili inspiracije?

Razlog mog odsustva iz blog sveta leži u uzroku ulaska u isti.
Blogovanje je bilo neka vrsta terapije u jednom jako teškom periodu života, kada sam se po okončanju studija suočila sa nemogućnošću da nađem posao i teškom materijalnom situacijom.
Nemogućnost da učestvujem u društvenom životu „uživo“, jer je hronična besparica nešto što te samo po sebi izgura iz društva, navela me je da pronađem neki novi svet gde to nije važno.
Iako sam u blog svetu upoznala divne ljude bez kojih bi moj život svakako bio daleko siromašniji, podseća me na neka teška vremena i borbu sa depresijom. Iz tog razloga retko zalazim u blogosferu.
Nedostatak vremena pomerio je moj angažman ka twitteru, gde sam jako aktivna.

Da li čitaš blogove i šta misliš, kao iskusan bloger sa dužim stažom o današnjoj blog sceni u Srbiji?

Nažalost, blogove ne pratim kao nekada, tek ponekad pročitam poneki članak koji mi u masi privuče pažnju. Smatram, ipak, da su blog platforme, poput blog.rs veoma važne jer su omogućile da talenat nemalog broja ljudi ne ode u nepovrat. U tom smislu smatram i da je blog scena jako važna, da omogućava održavanje plamena zdravog razuma, kreativnosti i slobodoumlja u ovom sumraku.

Turizam

Radila si u turističkoj organizaciji grada Zaječara. Kako bi Zaječar predstavila domaćim i stranim turistima?

Moj značajan angažman putem društvenih mreža u promociji lepota Zaječara većinu ljudi naveo je da pomisli da sam radni vek provela kao radnik turističke organizacije Zaječara. Zapravo, godinama sam radila kao recepcioner i šef recepcije u lokalnom hotelu.
Ulazak u svet planinarenja naveo me je da zavolim lepote Zaječara, a moja najveća ljubav postali su zaječarski bastioni. Naime, malo je poznato da u Zaječaru postoji jedinstveni fortifikacioni sistem koji čini osam utvrđenja.
Želja da ih sačuvam i podrška kolega planinara navela me je da izradim projekat „Bitka za spas zaječarskih bastiona“, čiju je realizaciju sponzorisala fondacija „Trag“.

Zaječar većina poznaje po Gitarijadi i Felix Romuliani. Iako su to dva najprepoznatljivija dragulja Zaječara, ipak bih grad predstavila kao grad tvrđava, grad Šanka i Bonke, čija je ljubav veća od one između Romea i Julije, grad piva i česama, grad u čijim nedrima je skrivena klisura Vlaški Do, kao i brojne pećine. Zaječar je i dom božura, 12 ugroženih biljnih vrsta, a Veliki Izvor, Nikoličevo, Grljan kriju priče kakve se ne mogu pronaći i u najuzbudljivijim romanima.
Nažalost, nezainteresovanost je kumovala neiskorišćenosti potencijala svih ovih bogatstava kojima grad raspolaže.

Koji potencijali Zaječara nisu iskorišćeni, a mogli bi?

Mislim da sam u prethodnom odgovoru u velikoj meri odgovorila na ovo pitanje. Mogla bih još samo da pomenem i belgijsku prugu kao i „Ćirinu“ prugu, čijom bi se obnovom, makar delom, mogla stvoriti atrakcija daleko veća od Šarganske osmice. Takođe, tu je i banja Nikoličevo, kao i Gamzigradska banja, čiji izvori su odvajkada korišćeni u službi zdravlja. Naravno, tu su i Rgotsko jezero, Grliško jezero, pećina Toplik, ostaci rimskih iskopina na Vetrenu, Babinom Nosu, neistraženi ostaci rimskog Kostola… Jedna od najvećih bitaka u srpsko-bugarskom ratu odigrala se u ataru Velikog Izvora, a malo je poznato da je Vratarnička klisura zbog svojih odlika poznata i kao „srpski termopil“.
To mi trenutno pada na pamet, a to nije ni delić bogatstva.

Planinarstvo

Kako si se i zašto zaljubila u planinarstvo?

Sa terase stana u kome živim pogled puca na Rtanj, dakle, od malih nogu sam bila zaljubljena u Rtanj. Prvi put sam na nagovor prijatelja krenula na uspon upravo na Rtanj, čuveni Božićni uspon, 2010. godine, tada sam se zaljubila u planinarenje, u surovu snagu prirode, u neobično jedinstvo i slogu koja vlada među planinarima i energiju kojom se pune baterije do maksimuma.

Gde si sve putovala sa planinarima?

Sa planinarima sam upoznala lepote Srbije, delić predivne Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, kao i Bugarske.
Ono što je najvažnije jeste činjenica da ne morate mrdnuti iz Srbije da bi doživeli neviđene lepote: Krupajsko vrelo, Gornjačka klisura, Homoljske planine, vrelo Mlave, Topli Dol, Stara Planina, Tvne čaršije, Kovani del, Dojkinci, Rosomački lonci… ukucajte bilo koji od tih pojmova u pretraživač i videćete koliko malo toga znate o neviđenim lepotama koje možete obići za smešne novce.

Da li je planinarenje skupo?

Planinarenje može biti skup sport, ako stremite ka planinama kao što su Kavkaz, Kilimandžaro, Himalaji. Na planini dobra oprema glavu čuva, ali i pored toga nije mali broj planina, kako kod nas, tako i širom sveta, koje su dostupne svakom džepu. Putovanja sa planinarima su po pravilu daleko povoljnija nego ona koja se organizuju preko agencija ili u samostalnoj režiji, pa tako za 3-4 dana u Makedoniji izdvajate sa smeštajem i prevozom, oko 40 evra.

Politika

Anđela, kako si odlučila da se baviš politikom?

Nemali je broj prijatelja koji me je nagovarao da uđem u svet politike prepoznajući u meni osobu koja ima sjajne ideje, dobar smisao za organizaciju i, pre svega, čist obraz.

Zašto si izabrala baš Pokret Dosta je bilo Saše Radulovića?

Pokretu Saše Radulovića nije me privukao sam Saša, ni ljudi oko njega, iako ne sporim da je i on sasvim sjajan čovek kao i tim koji ga okružuje. Pokretu me je privukao lokalni DJB tim koji čini nekoliko izuzetnih ljudi čijoj se kreativnosti, predanosti, svestranosti i moralnom sustavu divim.
U Zaječaru i Srbiji problemi su isti: netransparentnost, javašluk, političko zapošljavanje, traćenje novca.

Šta bi promenila da si vlast u Zaječaru, a šta u celoj Srbiji?

Da sam vlast, mislim da bi ministarstvo unutrašnjih poslova i sudstvo imalo najviše posla, barem u početku.
Neadekvatna socijalna politika, zaštita radnika, omogućava beskonačno izrabljivanje žena, radnika, bolesnih i lica sa invaliditetom. Najbolji primer je primer moje drage planinarke Violete Petrović, bivše zaposlene u kompaniji „Yura“. Za njenu pravdu izborila se Twitter zajednica, a koliko je još slučajeva nalik njenom, koji su ostali anonimni? Koliko je slučajeva koji su morali da trpe koješta na poslu bojeći se da sutra neće imati za komad hleba, jer realno u malim sredinama kao što je Zaječar kada se pročujete kao „problematičan radnik“, to obično ne bude na dobro.

Da li su, po tebi, žene dovoljno zastupljene u politici?

Sve veće prisustvo instant starleta u politici po meni je namerno degradiranje žene i njenih mogućnosti.

 

Nešto kao leksikon

Anđela, šta je život?

Život je film koji čini masa nasumično montiranih sličica. Ponekad među najlepšim sličicama zaluta neka stvarno tužna, a ponekada u stvarno tužnim zaluta neka lepa.

Ne bih želela da te rastužim ponovo, ali znam da su te suze pratile u poslednjih godinu, dve..Kako ponovo stati na noge kada te bol savlada?

Moja majka nas je u najtežim životnim trenucima uvek tešila da čak i kada nemamo ništa imamo jedna druge. Gubitak obe moje sestre u periodu jedva dva nekoliko dana dužem od pola godine bio je udarac koji me je izbacio iz koloseka jače nego ijedan od brojnih koje sam imala prilike da doživim. Deo srca, deo životne snage, radosti, zauvek ostane zaključan u momentu, koji postaje paralelni svemir, paralelni život u kome deo duše nastavlja da živi.
Jedino rešenje u tim trenucima je čvrsto se prigrabiti za česticu svetlosti, ma koliko malu i prigrliti je čvrsto, svim srcem i telom, živeti u tom trenutku za drugog i boriti se za njega/nju, svu tu ljubav, snagu, emocije, koje bi uložili u izgubljeno poklonite toj čestici svetlosti i život će nastaviti dalje. Ja sam dve čestice pronašla u svojim roditeljima, a jednu u divnoj osobi koju slobodno i bez suzdržavanja nazivam mojom prvom, pravom i jedinom ljubavlju.
Bol ne prestaje. Nikada. Samo naučimo da živimo sa njim i da iz njega crpemo snagu, kao i iz divnih sećanja koja nastavljaju da žive.

Da li je čaša polupuna ili poluprazna?

Čaša je i polupuna i poluprazna – u nekim segmentima života je polupuna, u nekima poluprazna.

Imaš li kućne ljubimce?

Imala sam kućne ljubimce, morske prasiće, Glišu i Radovana. Nažalost, u proteklih godinu dana i oni su uginuli iznenadno. Još uvek nisam rešila da uvedem nove ljubimce u svoj dom.

2 thoughts on “Anđela Risantijević u ljubavi sa prirodom

  1. Jao, super! Sećam se Anđelinih blogova sa blog.rs i žao mi je što nije nastavila jer je imala nešto svoje i bila posebna. I još je. I možda bi trebalo opet, da bloguje o onome što voli, o Zajčearu, bastionima i onome što radi i tako skrene misli sa ružnih stvari koje su joj se desile bar malo. I super što si je predstavila A užasi koje je doživela su strašni i neverovatni ona je zaista jedna hrabra i jaka osoba, iako joj se možda u nekim trenucima ne čini tako. (ovo mi sad kao da je ogovaram, ali znam da će ona zaviriti u ovaj tekst)

    1. Zavirila. Drago mi je da ima jos uvek ljudi koji se secaju rado tih mojih pisanija, iako odavno nisam aktivna.
      Veliki pozdrav

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.