Anđelu-nekad i sad

“ Poslije nas, nemoj voljeti poslije nas neće biti ljubavi samo bol za tebe i mene samo bol i uspomene Poslije nas, skupi hrabrosti poslije nas, neće biti radosti samo bol za tebe i mene samo bol i uspomene Ja ću ostati, na našoj obali ja ću čekati, da sve se ponovi jer ne mogu ja, bez tebe ja ću pjevati i kad srce zaboli ja ću lagati

Anđele moj, ljubavi moja, Tako te zovem, jer ti to jesi…moj anđeo…i moja ljubav. Ne znam da li ćeš ikada pročitati ovo pismo, ali ja ga ipak pišem. Ogromna riznica sećanja se otvorila, i uspomene naviru, i reči se nižu, jedna za drugom….

Tražim te u kišnim jutrima…u suncem obasjanim danima, tražim te u noćima bez sna. Ne nalazim te. I dalje tražim tvoj lik u licima stranaca..i opet te ne nalazim. Izgubljena u vremenu i prostoru uzalud čekam ljubav da se vrati. I sve mi je teže, anđele moj, ptico moja velikih krila.

Znam da ti je potrebna širina, mnogo prostora za let. Pustila sam te. Želela sam, i dalje želim da dođeš do zvezda. Tugujem zbog toga što do zvezda stižeš preko trnja, i što ne mogu da letim i ja…sa tobom anđele moj.

Znam da su ti dani sivi i obojeni tugom. Takvi su i moji dani. Sivi dani, dani boje tuge.

Bio si moje Sunce, moj osmeh, moj smisao života..bio si moje sve…A nisi bio moj Frown

Bila sam tvoja draga, tvoja podrška, rame za plakanje, tvoj osmeh i tvoja sreća…A nisam bila tvoja Frown

Nismo mogli da sastavimo te naše dve polovine srca u jedno…na žalost…Prepreke su bile ispred nas…I moral, i vera u Boga i u Božije Zakone.

Ali smo zato bili duhovno povezani. Srodne duše, dve polovine srca, sreli smo se prekasno da bismo bili i ostali zajedno.

Mnogo smo vremena proveli zajedno. Bilo je i suza, i smeha…sreće i tuge…toliko toga smo proživeli zajedno. I kada je morala da se donese odluka…odlučila sam…

Zato što te volim, i zato što ti želim samo dobro, pustila sam te.

Radujem se tvojim uspesima..na poslovnom planu, ali sam mnogo tužna, jer si i ti ispunjen tugom…

Anđele moj, ovo pismo je haotično, i sigurno se neće naći u tvom novčaniku-kao amajlija ( znam da već imaš moje amajlije )….haotične su i moje misli sada…ali samo je jedna jasna i samo jedna svetli- misao koja ka tebi leti.

Čekaću. Stpljivo. Bol je prisutan, ali jednog dana možda se i desi čudo..čudo koje će nam doneti sreću… možda…to sada ne znamo.

Laku noć anđele moj, oprosti mi što ovu ljubav delim sa strancima..moram ljubavi moja…tako sam sama..šapućem kišnim kapima tvoje ime, i dozivam te tiho u noćima bez sna…. boli i to što te retko sanjam

Anđele moj…tako te zovem, jer ti to jesi, moj anđeo..i moja ljubav….

********

Prošlo je mnogo vremena od ovog mog pisma. Danas sam čula tvoj glas. Dogovarali smo se da se vidimo. U kontaktu smo, s vremena na vreme.

Osećam  samo iskrice nekadašnje ljubavi. I zadovoljna sam što mogu da te ponekad vidim.

Oboje starimo, vreme prolazi pored nas. Još uvek si moj Anđeo sa nebesko plavim očima. Još mi u snove dolaziš.

Zauvek ćeš biti deo mog života. I ja deo tvog života, anđele, anđele moj…

 

2 thoughts on “Anđelu-nekad i sad

  1. Nijedna ljubav ne treba da čini ustupke moralu i stereotipima. LJUBAV JE OSNOVNI BOŽJI ZAKON. I svi koji se vole – ne smeju to zaboraviti. Prava ljubav ne poznaje prepreke, niti kompromise.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.