Aleksandra Čabraja između politike i književnosti

Postoje osobe koje kad upoznaš odmah ti „legnu“, imaš osećaj da ih znaš dugi niz godina. Takav utisak je na mene ostavila Aleksandra Čabraja, književni prevodilac u izdavačkoj kući „Laguna“ i narodni poslanik u Skupštini Srbije.

 

Politika, kao želja za promenama

 

Aleksandra, počinjemo ovaj razgovor sa pomalo neprijatnom ali uvek aktuelnom temom-politikom. Otkud Vi u politici?

U politiku sam ušla isključivo sa željom da učinim nešto da se popravi stanje u našem društvu, a posebno u kulturi. Zbog toga sam se 2014. godine učlanila u udruženje Dosta je bilo, koje je tada najavljivalo borbu protiv partijskog parazitskog sistema i formiranje saveta za sve važne oblasti, kao neku vrstu vlade u senci. Godinama sam bila najaktivniji član njihovog Saveta za kulturu koji danas, nažalost, više ne postoji, i veoma aktivan član tima za komunikacije, zahavaljujući kojem je i postignut veliki uspeh DJB na izborima 2016.

Kako je to biti žena narodni poslanik?

Ne mislim da je to nešto drugačije nego biti muškarac narodni poslanik. Uostalom, predsednik Skupštine je žena. Neprihvatljiva mi je i besmislena svaka podela na osnovu pola. Ako postoji Ženska parlamentarna mreža, onda bi svakako trebalo da postoji i Muška parlamentarna mreža, a ako nismo polno diskriminisani, onda bi trebalo da možemo učestvujemo u bilo kojoj od njih, bez obzira na pol. Dakle, to je apsurd. U suštini, i kao žena i kao narodni poslanik, morati se boriti za svoje mesto pod suncem.

Prošle godine ste istupili iz DJB, da li ste sada član neke stranke?

Nisam član nijedne stranke, niti sam to ikad bila. Postala sam član udruženja DJB jer sam verovala u principe koje su kasnije, nažalost, iznevereni i zaboravljeni. Prošle godine podržala sam Sašu Jankovića verujući da je on najbolji kandidat. Moram priznati da sam se i tada razočarala. Sada bih se veoma teško odlučila da postanem član bilo koje stranke. Ali ako budem ponovo bezrezervno verovala u neku ideju, kao što sam verovala u ideje DJB, sigurno ću je podržati. Naravno, sada ću od početka mnogo pažljivije proveravati da li se proklamovane ideje sprovode u praksi. Na papiru, programi svih stranaka zvuče lepo, ali stvarnost je potpuno drugačija. U praksi se politika često svodi na kakvu-takvu ličnu korist i interese, koji se pokrivaju velikim i patetičnim rečima.

Da li opozicija sarađuje u Skupštini i na koje sve načine?

Pre svega, treba definisati šta je tačno opozicija i ko u nju spada. Lično smatram da je saradnja među opozicionim strankama nedovoljna. Postoji određena doza saradnje među opozicionim poslanicima, ali ona bi morala da bude mnogo jača i organizovanija. Mislim da i građani to priželjkuju i očekuju.

 

Književnost kao ljubav

 

Dugi niz godina radite u „Laguni“. Aleksandra, da li znate broj knjiga koje ste do sada preveli?

Ne znam tačan broj, odavno sam prestala da ih brojim i iznenadila sam se kada su mi ljudi koji rade u Narodnoj biblioteci pre nekoliko godina rekli da je tada postojalo oko 170 mojih prevoda. Do sada ih sigurno ima preko dve stotine, ali tačan broj ne znam, a nije mi ni važan.

Koji su Vaši omiljeni pisci i zašto baš oni?

Ako mislite na pisce koje sam prevodila, najviše volim Margaret Atvud, Kamil Palju, Džozefa O’Konora, Filipu Gregori i Sofi Kinselu. Margaret Atvud je izvanredan pisac osobenog stila, upečatljiva u svakom žanru. Žalim što joj je, po meni neopravdano, opet izmakla Nobelova nagrada. Kamil Palja je izuzetna autorka čija mi je knjiga Seksualne persone bukvalno promenila život. Zvezda mora Džozefa O’Konora takođe mi je jedna od omiljenih knjiga. Svojevremeno je dobila petnaestak nagrada. Što se tiče Filipe Gregori i Sofi Kinsele, one su u Britaniji, pa i u svetu velike zvezde, a i kod nas imaju odanu publiku. Filipa Gregori s pravom nosi titulu “kraljice kraljevskih romana”, i najbolji je savremeni pisac istorijskih romana. Što se Kinsele tiče, nenadmašna je po svojoj sposobnosti da kroz humor dotakne i veoma ozbiljne teme.

Da li ste i sami nekada poželeli da napišete knjigu?

Napisala sam i objavila do sada samo jednu knjigu, pre više od deset godina, ali sam bila veoma razočarana njenim prijemom. Ne zato što nije bila čitana i popularna, već zato što smatram da je bila sasvim pogrešno shvaćena. Moram priznati da sam tada izgubila volju da pišem i ne znam da li ću se ponovo odlučiti na to. Inače, knjige koje su kod nas popularne kao prevodi najčešće uopšte nisu slične popularnim domaćim knjigama. Mislim da se nimalo ne uklapam u obrazac domaćeg pisca. Zato radije prevodim nego što pišem. Pošto sama biram knjige koje prevodim, to me u potpunosti ispunjava.

Da li je posao književnog prevodioca težak?

Ne znam. Ne mogu da kažem da je lak, ali ja u njemu iskreno uživam. Za mene je to najlepši posao na svetu, zato što mi omogućava slobodu i rad na onome što volim. Nasuprot tome, iako je poslanički mandat velika čast i obaveza, ne mogu da kažem da uživam u Skupštini. Zbog toga, za razliku od većine poslanika, nisam zaposlena u Skupštini već sam i dalje zaposlena isključivo u IP Laguna. Moram da kažem da zbog toga primam daleko više kritika nego pohvala, ali nemam nameru da menjam svoj status. Mislim da bi Skupština bila bolje mesto kada bi u njoj sedelo više ljudi koji se osim politike bave i konkretnim radom u struci.

Internet društvene mreže

 

Aleksandra, spadate u retke narodne poslanike koji provode dosta vremena sa biračima, putem društvenih mreža. Kako ste se odlučili za ovakav pristup?

Profil na Fejsbuku otvorila sam na izričit nagovor Saše Radulovića. Ubrzo sam shvatila da mi takav način komunikacije leži i odgovara. Društvene mreže su naročito bitne u ovo vreme medijskog mraka. Za mene je sasvim normalno da komuniciram sa biračima. Bilo bi tužno da ne komuniciram sa njima. Kao političar postupam isključivo po svojoj savesti i zato mi nije problem da uđem u bilo kakvu polemiku sa bilo kim. Svakoga smatram ravnopravnim sagovornikom, dokle god se pristojno izražava. To je za mene najvažniji uslov komunikacije. Inače, poštujem svačije mišljenje.

Primetila sam da postoje ljudi koji ne shvataju svaku Vašu objavu na Fejsbuku, i diskusije znaju da budu duge, ponekad i neprijatne. Šta mislite, zašto je to tako?

Verovatno zato što sam uvek otvorena i imam običaj da govorim o onome o čemu mnogi najradije ćute. Za mene to ne predstavlja nikakav problem. Ako vam je savest čista, nijedna diskusija nije neprijatna. Ipak, zahtevam da diskusije ne izlaze iz okvira pristojnosti. Smatram da nam u našem društvu upravo nedostaje uljudno sukobljavanje mišljenja. Ne volim ostrašćenost.

Da li pored Fesbuka koristite i druge društvene mreže i koje?

Ne. Mislim da bi trebalo ali nažalost, trenutno nemam dovoljno vremena za to.

Aleksandra, danas ste gost na mom blogu. Da li čitate blogove i kako biste ih Vi definisali?

Čitam ih i pratim. Shvatam ih kao savremen i popularan način komunikacije i izražavanja mišljenja i stavova, prilagođen današnjem načinu života.

Lična karta

 

U ovom, poslednjem delu intervjua postavljam sagovornicima lična i uglavnom laka pitanja 🙂

Da li se opuštate uz muziku ili televizijske programe?

Radije uz muziku, televiziju ne gledam često.

Znam da ste preveli mnogo knjiga. Ipak, da li postoji neka junakinja romana sa kojom biste rado zamenili mesto?

Ima ih više. U prevode se često uživljavam, jer uvek biram knjige i pisce koje volim. Fascinirao me je glavni lik knjige Margaret Atvud Alijas Grejs, o kojem je upravo snimljena izvanredna serija. Inspirišu me i likovi istorijskih romana kao što su romani Filipe Gregori iz serije o Tjudorovima, Bela kraljica, Crvena kraljica, istorijske ličnosti poput Ane Bolen ili Katarine Hauard. Ipak, to su tragične junakinje sa kojima se možete poistovetiti, ali teško da biste poželeli da se nađete na njihovom mestu. Što se toga tiče, lepše je uživeti se u Kinseline duhovite i hrabre junakinje.

Dvadeset prvi vek nam je nametnuo brz ritam života i mnogi tvrde da je došlo do otuđenja između ljudi. Šta za Vas znači prijateljstvo, kako negujete ta prijateljstva?

Za mene su prijateljstva izuzetno važna, možda i zato što sam jedinica. Od malena sam prijateljima pridavala poseban značaj. Negujem i cenim dugogodišnja prijateljstva s dragim ljudima, ali volim i da upoznajem nove ljude. Razočarala sam se kad sam shvatila da u politici prijateljstvo ne postoji.

Da li smatrate da se danas previše govori o sreći i pozitivnom stavu, da se sa tim tekstovima na blogovima i portalima malo preteruje? Ili je to samo neki moj lični stav?

Mislim da se te teme danas previše banalizuju. Pozitivan stav je bitan, ali sam po sebi ne donosi sreću ni zadovoljstvo, pogotovo kad je nametnut ili iznuđen. Mislim da treba više da osluškujemo svoja osećanja i potrebe i da se ponašamo u skladu s njima, nego da nešto po svaku cenu namećemo sebi.

Šta biste uradili ukoliko biste dobili sedmicu na LOTO-u?

Tu nemam nikakvu dilemu – novac najradije trošim na putovanja. Proputovala bih ceo svet. 🙂

3 thoughts on “Aleksandra Čabraja između politike i književnosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.