A sada malo o meni

Dragi moji svi,

Primetili ste da su u poslednje vreme moji tekstovi puni dilema, i nekako „prazni“, da ne mogu da se mere sa vašim predivnim pričama i tekstovima.

Ne mogu da prestanem da pišem, a izgubila sam inspiraciju. Jednostavno je nema.

Depresija kucka na mojim vratima. Utopila sam se i u kolotečinu života. Svi dani su skoro isti.

Operisano koleno me boli kad pada kiša, a muče me i glavobolje. Ne volim da „šminkam“ sliku o sebi. Nisam okej ni zbog strahova koji su se vratili kada sam nedavno povredila neoperisano koleno.

Sve su to razlozi zbog kojih su mi misli stvarno „zbrkane“ i zbog čega ne mogu da pišem onako kako sam pisala.

Pišem o sebi da biste razumeli ove loše tekstove koje puštam u zadnje vreme.

Postoje stvari o kojima bih mogla da pišem, ali verovatno vam ne bi bile toliko zanimljive.

Zbog svih vas koji me čitate i pratite osećam odgovornost i imam veliku želju da pišem dobre i kvalitetne postove.

Međutim, ovo proleće utiče na mene i moje misli. One sada lete na sve strane.

Nadam se da razumete.

Sve vas mnogo volim i pozdravljam!

16 thoughts on “A sada malo o meni

  1. Svi imamo i dobre i loše dane, koji se ponekad razvuku na nedelje…Važno je samo ne gubiti nadu 🙂 Znaš onu mudrost o dve kutije? Na beloj je pisalo „otvori je kad ti bude najbolje“, a na crnoj „otvori kad ti je najteže“. Obe su krile istu poruku „proći će“. Bićeš ti o.k. Veruj mi 🙂

  2. Mislim da svi mi imamo taj osećaj da se ponavljamo. Dosta dugo smo ovde, nekoliko godina… A, zapravo, blog je zamišljen tako da pišemo o onome o čemu želimo u tom trenutku. I ti to i dalje činiš. Pa, čak i kada nam saopštavaš da nemaš inspiraciju ovih dana/nedelja… Pročitao sam tvoj post. To, sa moje tačke gledišta, znači da si me zainteresovala da pročitam. To je ok.
    Mislim da nemaš problem o kome pričaš 🙂

  3. Rado, proleće volim jer budi prirodu, ali ne volim jer se osećam baš kao i ti. Na svu sreću, proći će. Nevolja je, da kad nam nešto smeta, mi hoćemo da to nestane odmah. Drži se, možeš ti to 😉

  4. Tvoje pisanje, generalno, daje ti kredibilitet da se možeš i ponavljati i pisati tekstove (za koje neoprvdano) misliš da neće biti zanimljivi a zapravo, svima koji „te čitamo“ to nije važno. Čitam jer mi se dopada način kako razmišljaš, ne ocenjujem, ne nalazim mane tekstovima, svaki je jedna priča, jedna poruka, trenutno raspoloženje ili stanje duha koje podeliš sa nama,što nije mala stvar. Meni je sve to odlično.

  5. Rado nisi jedina koja retko piše. Ima nas dosta. Imam inspiracije ali nemam vremena, pa dođe na isto. I ko kaže da svaki post mora da bude neka priča…:)
    Pisaćeš kada ti se piše i nećeš kada ti nije do toga…a proleće je došlo, biće i lepog vremena. Iskoristi da malo prošetaš i zaboraviš na koleno…

  6. Imala sam isti problem, često, posebno u periodima kada sam zbog prirode posla morala da pišem svakog dana. Ima leka-ugasiš komp na par dana, prošetaš i upijaš sunce:) Sad ga ima, treba ga iskoristiti. I, sluške na uške, pa da vidiš čuda :*

  7. Moja zamjerka bi bila, otkako te pratim, jos uvijek nisi sretna, nisi sebe pronasla. Nekako jos uvijek tekstovi su ti nedoreceno, da ne kazem pomalo i tuzni, Nekako previse pises o historiji, Ko da si ostala u proslosti. Nema buducnosti, nema prica ono eh danas otvorih prozor, povjetarac mi pomilova lice, sta ja znam, moji planovi su ti i ti, ispunila sam to i to. Sretna sam itd. Toga mi u tvom pisanju fali. 🙂

  8. One tvoje „price“ su zaista divne, svaka ima svoju pouku, ali ipak, tu ostaje pitanje, da li je to samo neka bajka, ili se zaista desilo, i da se desilo, svako to dozivi na svoj nacin, ipak to nisu tvoje price. Ono kako da kazem, da si sada ti prosla kroz to. Nego kroz film ili necije pisanje, „pokupila“ ideju i napisala na svoj nacin 🙂 🙂 . Iako opet kazem, nije to nista lose, tekstovi su ti super, samo… tuzni. 🙁

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.